• Međuredna kultivacija
  • 04.06.2019. 08:00

Kukuruz kultivirati posle svake obilnije kiše

Preporuka je da kukuruz treba kultivirati posle svake obilnije kiše, kako bi se sačuvala vlaga, dodao vazduh korenovom sistemu i razbila eventualna pokorica. Kultivirati sve dok traktor može ući u njivu, a da ne ošteti usev. Ovu meru izvoditi najmanje dva puta. Prilikom međuredne kultivacije obično se i izvodi prihranjivanje biljaka kukuruza azotnim đubrivima.

Foto: Depositphoto/smileus
  • 497
  • 85
  • 0

Jedna od najznačajnijih mera nege kukuruza je međuredna kultivacija. Njome se postiže provetravanje površinskog sloja zemljišta, pogotovo u uslovima visoke vlage ili u slučaju zabarivanja. U uslovima suše, na ovaj način čuva se vlaga u dubljim slojevima jer se kultivacijom prekidaju kapilari u zemljištu i sprečava isparavanje vode.

Kultiviranjem se takođe vrši i razbijanje zemljišne pokorice, koja negativno utiče na gajene biljke. Na taj način rastresa se površinski sloj zemljišta pa se voda ravnomernije upija i sprečava se gubljenje vlage. Međurednom obradom zemljišta u usevu kukuruza vrši se i suzbijanje korova i provetravanje zemljišta, što pozitivno utiče na intenzivno stvaranje organske materije u zemljištu.

Sve o organskoj proizvodnji kukuruza

Kultivacijom se podstiču i dobri mikroorganizmi

Međuredno kultiviranje značajna je agrotehnička mera u proizvodnji širokoredih useva. Treba je primenjivati u ovom periodu godine i ukoliko se pravilno izvede, može imati značajan uticaj na prinos gajenih biljaka. Tokom maja i početkom juna meseca česte padavine, uz kraće ili duže sunčane intervale, uzrokuju pojavu pokorice na površini zemljišta. Stvaranje pokorice na površini tla, pojava i intezivan rast korovskih biljaka, loša akumulacija padavina i zadržavanje vode na površini zemljišta, samo su neki razlozi zbog kojih treba primeniti međuredno kultiviranje u uzgoju kukuruza. Pokorica otežava nicanje useva, a zadržavanje vode na površini zemljišta često uzrokuje usporen porast ili potpuno propadanje biljaka.

Primenom kultivacije rastresa se oranični sloj zemljišta, sprečava gubitak vlage, povećava poroznost i provetrenost (aeracija) zemljišta, uništavaju korovi iz međurednog prostora, pospešuje i intenzivira mikrobiološka aktivnost. Rastresanjem oraničog sloja zemljišta, sprečava se površinsko oticanje vode, bolje se akumuliraju padavine u zemljištu i sprečava se isparavanje. Kod zemljišta težeg mehaničkog sastava bolja je vodopropustljivost. To praktično znači da se voda od padavina pravilno raspoređuje po dubini profila, kažu u PSS Sremska Mitrovica.

Kultivaciju treba uskladiti sa primenom herbicida

Međuredno kultiviranje treba uskladiti sa tretiranjem useva herbicidima. Razlog tome je što se preranim kutiviranjem, može preseći korenov sistem korova, fungicid ne može u potpunosti da obavi svoju funkciju, odnosno ne dolazi do svih delova korena, tako da se iz preostalih delova nastavlja vegetacija, što nije poželjno. 

Agrotehničke mere u proizvodnji kukuruza šećerca

Prvo međuredno kultiviranje treba izvesti u ranim fazama razvoja kukuruza, najbolje kada biljke imaju formirana tri do četiri lista. U tom periodu korenov sistem kukuruza slabo je razvijen i kultivator treba podesiti da radi dublje (od šest do osam centimetara), a zaštitna zona oko biljke treba da je 10 do 12 cm. Drugo međuredno kultiviranje treba izvesti kada biljke kukuruza imaju formiranih šest do osam listova. U tom periodu korenov sistem bolje je razvijen i kultivator treba podesiti da radi pliće (od četiri do šest cm), a zaštitna zona oko biljke treba da je 15 do 20 cm. Ukoliko vremenski uslovi dozvole, poželjno je uraditi i treće međuredno kultiviranje i tom prilikom odrediti dubinu i zaštitnu zonu u zavisnosti od razvijenosti biljaka. Brzina kretanja traktora treba da je oko šest kilometara (sporije prilikom prvog kultiviranja da ne bi došlo do zatrpavanja malih biljaka).

Od posebnog je značaja i u organskoj proizvodnji

Međuredna kultivacija je od posebnog značaja u organskoj proizvodnji, u kojoj nije dozvoljena primena klasičnih herbicida. Neophodno je odrediti adekvatnu zaštitnu zonu za kultiviranje, odnosno, ostaviti desetak centimetara sa obe strane reda neobrađeno, pri čemu kod kukuruza u ranijim fazama ta zona može biti uža, a u kasnijim šira.

Dubina kultiviranja zavisi od uzrasta kukuruza, pri čemu je u fazi od tri do pet listova dubina manja i obrnuto. Ukoliko je brzina kretanja traktora suviše velika, a biljke niske u porastu veoma često može doći do zatrpavanja biljaka. Takođe potrebno je voditi računa o dubini rada ove agrotehničke mere, ali isto tako i širini zaštitne zone, kako ne bi oštetili koren ili stablo biljaka. Broj kultiviranja zavisi od uzrasta biljaka i količine padavina.

Kultivirati posle svake obilnije kiše

Preporuka je da kukuruz treba kultivirati posle svake obilnije kiše, kako bi se sačuvala vlaga, dodao vazduh korenovom sistemu i razbila eventualna pokorica. Kultivirati sve dok traktor može ući u njivu, a da ne ošteti usev. Ovu meru izvoditi najmanje dva puta. Prilikom međuredne kultivacije obično se i izvodi prihranjivanje biljaka kukuruza azotnim đubrivima.


Izvori

Poljoprivredna savetodavna služba Vojvodine


Tagovi

Širokoredni usevi Međuredna kultivacija Uzgoj kukuruza Konzerviranje vlage Razbijanje pokorice


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi