• Kukuruz
  • 11.06.2021. 12:00
  • Mačvanski okrug, Duvanište

Kukuruz na njivama i dalje neujednačeno raste, kakav rod očekivati?

Imali smo neujednačeno nicanje, na istoj njivi kukuruz koji je dostigao 10 pera i pet, šest. Veoma topli dani, hladne noći izazvali su upravo ovakav razvoj. Ali, otkako imamo više temperature, situacija je bolja, navodi ratar Milan Begović.

Foto: Julijana Kuzmić
  • 840
  • 414
  • 0

Iako su se ratari pribojavali da će kasnija i produžena setva kukuruza uticati loše na sam razvoj biljaka, za sada je situacija na njivama prilično dobra, ali se uočava neujednačen rast.

Milan Begović iz mačvanskog sela Duvanište ove sezone posejao je kukuruz na devet hektara, nešto manje u odnosu na prošlu godinu. Setva je na njegovim parcelama trajala u toku čitavog aprila, za razliku od uobičajene koju je ranije završavao za sedam do 10 dana. Ali, vremenske prilike otežale su spuštanje semena u zemlju.

"Sada nam je takvo i nicanje. Najbolje se pokazalo ono što smo posejali kasnije. Odlučili smo se za FAO grupe 300 i 400 jer skidamo u zrnu, skladištimo i to nam odgovara zbog vlage koja, zahvaljujući ovim hibridima, bude manja u vreme žetve", objašnjava Begović.

Najezda žičara

Do pre 10 dana nije nimalo bio zadovoljan stanjem na njivi, ali se sve poboljšalo otkako su temperature počele da rastu.

"Imali smo neujednačeno nicanje, na istoj njivi kukuruz koji je dostigao 10 pera i pet, šest. U celom mačvanskom ataru je takva situacija. Veoma topli dani, hladne noći izazvali su upravo ovakav razvoj. Ali, otkako imamo više temperature, situacija je bolja."

Dodaje i da je problem predstavljala i najezda žičara što je smanjilo broj biljaka po hektaru.

"Većina nas uzela je seme tretirano insekticidima, ali nije nam mnogo pomoglo. Ja sam jedino na jednoj njivi radio dubinsku zaštitu, tu nisam imao pojavu žičara. Takođe, imali smo i tretman herbicidima u vreme tih temperaturnih oscilacija, te je kukuruz doživeo stres, malo promenio boju, listovi su postali beli, ali sada se to gubi i ide na bolje", ukazuje Begović, te dodaje da je on obavio i međurednu kultivaciju.

Mehaničko suzbijanje korova - važno, ali se od toga odustaje

Da su to obavezne mere koje treba sprovesti u ovom periodu, napominje stručnjak za ratarstvo Goran Bekavac.

"Međuredna kultivacija i herbicidi. Sve do faze šestog, odnosno osmog lista, u zavisnosti od herbicida, mi možemo intervenisati. U ovom momentu treba se fokusirati na borbu protiv korova."

Kasnija setva - manji prinosi

Ukazuje da se na njivama mogu videti biljke koje su došle do četvrtog i petog lista, kao i one do desetog. Na sve to uticalo je vreme setve.

"Ovogodišnja i nije toliko zakasnela jer smo sejali kada su nam vremenski uslovi dozvolili. Ali, generalno, jeste kasnija jer je pomerena ka maju i dobar deo semena bačen je u zemlju u tom mesecu. A ako se obavi posle 10. maja prinos se po danu smanjuje za 90 kg, što znači da, tamo gde se odužila posle 20. može doći do gubitka od 900 kg ili čak jedne tone po hektaru", napominje Bekavac.

Procene prinosa ratarskih kultura u Evropi - kakve možemo očekivati?

Količine padavina takođe su uticale na rast, dodaje on. Međutim, usevi su uspeli da dođu do odgovarajućeg nivoa i za sada dobro izgledaju, napominje naš sagovornik.

"Seme je bilo odličnog kvaliteta i one setve koje su obavljene kada su vremenske prilike dozvolile, imale su perfektno nicanje. Bilo je i onih koji su to obavili krajem marta, te su bili prinuđeni da presejavaju. Ne treba eksperimentisati jer u aprilu imamo situaciju da nas dočeka loše i hladno vreme."

Sada sve zavisi od vremenskih prilika

Ove sezone, primećuje, ratari su se odlučivali za FAO grupe 400, 450 i 500, što je i savet stručnjaka.

"Mi i preporučujemo ranije hibride baš zbog kasnijeg sejanja. Moram da napomenem da nam najkritičniji period tek dolazi kada su u pitanju temperature i suša i to je od polovine jula do sredine avgusta - oko generativne faze, jedna nedelja pre cvetanja i 15 dana nakon toga", navodi ovaj stručnjak.

Ukoliko vreme bude išlo na ruku ratarima, ocenjuje Bekavac, neće biti velikih gubitaka u proizvodnji. A s obzirom na to da se merkantilni kukuruz ne navodnjava, nada da neće biti sušnih perioda je jedino što preostaje proizvođačima.

Ove godine kukuruz je posejan na površini 10 do 20 odsto većoj u odnosu na prošlu, te sada zauzima nešto više od milion hektara.


Tagovi

Rast kukuruza Milan Begović Korovi u kukuruzu Sušni period Goran Bekavac Rod kukuruza


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.