Kukuruz: Pregrmeo mraz i oluju, šta će tek biti - da li je do nas?

Suša, poplave, oluje i grad u toku vegetacije kukuruza sve su češća pojava u Srbiji. Ove godine, visoku cenu platio je poljoprivrednik iz Čelareva Dušan Krčmar kome je junski grad oštetio 60 odsto parcela.

"Šteta je od 50 do 100 posto. Ono što je nastradalo skroz je požutelo", kaže Krčmar koji pod "zlatnim zrnom" ima 18 ha FAO grupe 410, 430 i 450.

Glavno pitanje je, šta sada?

"Osiguravamo useve već 15 godina. Ko se bavi isključivo poljoprivredom, ne osigurava, a zadesi ga ovako nešto - taj nema odakle da pokrije. Pola parcela imam prijavljeno u jednoj osiguravajućoj kući, pola u drugoj. Prva je izašla dan posle štete, druga tek posle 10 dana", nada se naš sagovornik nadoknadi uloženog u pogođene njive.

Pomoć od opštine nije dobio, dok su domaćinstva bez obzira na stepen oštećenja dobila po 50.000 dinara od prošlogodišnjeg nevremena. Poljoprivredna gazdinstva dobila su rešenja gde se utvrđuje šteta, ali bez finansijske nadoknade.

Da li je do datuma setve?

Setvu je obavio u periodu od 15. do 20. aprila, te je izbegao mraz koji je pogodio mnoge kulture širom zemlje krajem četvrtog meseca.

Izuzetak nije bila njiva Bogdana Stojanova iz Vršca.

"Biljke su izmrzle kad su bile u fazi tri do četiri lista. Požutelo lišće mu je otpalo i krenuo je sa oporavkom posle 10,15 dana kad je 'isterivao' nove listove. Stabljika će verovatno biti niža i ovaj temperaturni šok će se sigurno odraziti na rod", kaže Stojanov i nada se da to neće biti više od 10 odsto.

Kukuruz je sejao od 23. marta do 5. aprila FAO grupe 300, 400 i više. Iako je u tom periodu bio jako sušan period, njegovo zrno je niklo prilično brzo jer je, kaže, uradio dobru pripremu zemljišta sa kojom je sačuvao vlagu.

"Priprema se radi čim vreme dozvoli. Neke njive smo radili 10 dana pred setvu, a neke čak mesec dana pre. Mi ne znamo šta će biti do kraja leta, a na mom kukuruzu već izrasta metlica, te verujem da će oprašivanje izbeći 'špic' temperaturnih talasa", kaže vršački ratar koji veruje da je dobro uradio što je ovu kulturu posejao ranije.

Južni Banat muči muku sa vetrovima

Knjiga kaže, setva se obavlja tokom prve tri nedelje aprila. Ove godine ko je promašio taj rok, imao je problem sa nedostatkom vlage, kaže diplomirani inženjer fitofarmacije Nenad Stajković.

"Takođe, javio se problem i sa insektima - žičarima. Javljali su se ljudi kojima su grčice oštetile usev, a čije prisustvo nije bilo vidljivo dok kukuruz nije porastao do pola metra - biljke su venule", preneo nam je Stojković koji smatra da je napravio dobru odluku onaj koji je sejao oko 1. aprila.

Ratar Stojanov je dao još jedan argument ranijoj setvi: u okolini Vršca duvaju topliji vetrovi.

"Sušne 2017. godine, to je bilo kao da si uključio fen i nije došlo do oprašivanja biljke. Vođeni tom logikom, izabrali smo da se jurimo sa vremenom, da bismo bar nešto ubrali."

Njegov južnobanatski kolega Goran Milošević iz Idvora se ipak odlučio za kasniji termin (25.4. do 1.5.) na 5,5 ha FAO grupe 520 i 560.

"Prethodnih godina imao sam iskustva da je kasnija setva bila bolja nego ona u optimalnom agro roku. Kukuruz je dobio kišu kad mu je trebalo, i imao je prinos preko šest tona po hektaru - više od dve tone veća količina nego iz ranije setve", kaže Milošević koji će definitvno na peskuši sejati kasnije, a na crnici će rizikovati svesno sa ranijim datumom.

Izbegao je mraz, oluje i nevremena nije bilo, ali zato vetrovi duvaju, kaže, 365 dana u godini.

"Zadnjih godina, pogotovo kad su stavili vetropark u Kovačici, vetrovi su se pojačali jer vetrenjače imaju sigurno uticaj na ružu vetrova i mikroklimu", ističe, te dodaje da verovatno negativno utiče i na uzgoj poljoprivrednih kultura i niže prinose.

Da li da krenemo ispočetka?

Za one ratare koji su imali 100 posto štete na svojim kulturama, predstavnica kompanije Syngenta za Južnu Bačku Maja Anđelić Kojić kao rešenje predlaže presejavanje.

"Nudimo kukuruz "Chorintos" FAO 300 za presejavanje, a koji se može sejati i postrno. Imamo ga na lageru i pojedini poljoprivrednici su se već odlučili za ovaj hibrid", kaže Anđelić Kojić i dodaje da kod setve samo treba pratiti temperaturu zemljišta i odgovarajuću vlagu.

Pojedini južnobački ratari koji su se držali preporuka setve, posle štete od oluje kažu da im gore naveden predlog nije opcija.

"Ne razmišljam o presejavanju, datum je taj koji jeste", obeshrabren je južnobački ratar Krčmar kome je ovo druga godina da trpi posledice nevremena bez pomoći državnih institucija.

Svi se slažu da niko ne može da predvidi oluje i druge vremenske nepogode koje mogu da smanje ili potpuno unište rod. Na pitanje, da li bi vreme setve spasilo bar nešto, svako se držao svoje logike jer poznaje prilike u svom regionu i tip zemljišta na kojem zasniva useve. 

Mada na sve ovo, Goran Milošević iz Idvora nam je jednostavno odgovorio: "Nema pametnih".

Šta mislite o ovoj temi, pišite nam u komentaru ispod teksta.