Za ubrzanje razgradnje biljnih ostataka kukuruza u zemljištu moguće je dodati azot ili kreč, ali nema jasnog dogovora o tome koji je pristup bolji
Ostaci koje nalazimo na njivi nakon berbe kukuruza predstavljaju vredan resurs koji može da osigura velike količine hranljivih materija u zemljištu za naredne kulture. Kako bi se ubrzala razgradnja kukuruzovine u zemljištu, potrebno je preduzeti određene mere, poput dodavanja azota ili kreča. Ipak, ne postoji nedvosmislen odgovor na pitanje koji je pristup bolji, jer među poljoprivrednicima još uvek nema jasnog dogovora, navodi Farmer.pl.
Sama kukuruzovina sadrži visok procenat ugljenika, ali je siromašna azotom, u odnosu od otprilike 60:1. Ova neravnoteža otežava mikroorganizmima u zemljištu razgradnju organskog materijala. Dodavanjem azotnih đubriva, taj odnos se poboljšava, pri čemu se ostaci efiaksno činkovito mineralizuju. Sve to sprečava vezivanje postojećeg azota na zemljište.
Kako navode, optimalna doza za razgradnju iznosi 4 do 8 kg azota po toni zaoranih ostataka. Ako je odnos prinosa zrna kukuruza i ostataka 1:1,2-1,5, prinos od 9 t/ha zrna ostavlja oko 11 t/ha kukuruzovine. U tom slučaju, potrebno je dodati približno 50 kg/ha dušika. Može se primeniti putem prirodnih đubriva (gnojovka, stajsko đubrivo), rastvora uree i amonijum nitrata ili u čvrstom obliku.
Drugi pristup koji primenjuju neki uzgajivači je upotreba kalcijumovih đubriva s ciljem stvaranja pogodnih uslova za korisne mikroorganizme, kako bi se osigurala pravilna razgradnja materije u tlu. Posebno je korisno tkom vlažne i hladne jeseni. Tada postoji veći rizik od nakupljanja fitotoksičnih jedinjenja koja se stvaraju prilikom fermentacije biljnih ostataka u anaerobnim uslovima, tj. bez prisustva kiseonika. Dodavanje krečnih đubriva pomaže smanjenju ovog rizika i istovremeno podstiče procese stvaranja humusa.
Primena kreča za korekciju kiselosti zemljišta razlikuje se od one za razgradnju kukuruzovine. Ako je pH zemljišta već u ravnoteži, preporučuje se primena oko 55 kg po toni kreča (CaO) suve organske materije ili 500-1500 kg po hektaru. Važno je napomenuti kako je prihvatljiv samo karbonatni oblik. Ova doza koristi se u strategiji održavanja pH tla, uz godišnju primenu kako bi se zadržala postojeća kiselost. Pri izračunavanju se uzimaju u obzir ispiranje jona kalcijuma iz zemljišta, zakiseljavajući efekat azotnih đubriva, gubitak kalcijuma s prinosom i količina potrebna za njenu razgradnju.
Pre korišćenja ove metode treba obaviti analizu zemljišta.
Kreč ne utiče direktno na mineralizaciju kukuruzovine i njegova primena neće ubrzati taj proces. S druge strane, primena azota tokom kasne jeseni možda neće dati željeni efekat.
Obe opcije imaju svoje prednosti i ograničenja, a rasprava o najboljem pristupu još traje. U praksi, poljoprivrednici često dodaju krečno đubrivo, pa zaoru kukuruzovinu. Kasnije, obično na proleće, dodaju azotno đubrivo kao startnu dozu za sledeći usev. Neki takođe koriste preparate s mikroorganizmima za razgradnju biljnih ostataka, kao zamenu ili dopunu ovoj metodi.
Za kraj, važno je napomenuti da stručnjaci preporučuju da se unese na jesen, jer ako se ostavi do proleća na njivi, pomaže se širenju kukuruznog moljca, a to se isto događa ukoliko se ne unese potpuno u tlo. Takođe, da bi kvalitetnije zaorali veću količinu biljne mase, dobro ju je, ukoliko se može, pre oranja usitniti.
Tagovi
Autor