• Žetva pšenice
  • 02.07.2015. 16:00

Lagerovanje pšenice najisplativije rešenje

Lagerovanje pšenice najbolje je rešenje za one koji sebi to mogu dozvoliti, jer prema procenama stručnjaka, bolje cene očekuju se krajem ove i u prvom kvartalu iduće godine.

Foto: depositphotos.com
  • 152
  • 11
  • 0

Srbija ove godine očekuje, prema procenama stručnjaka, ukupan rod pšenice od oko 2 miliona tona, a to bi trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe ali i za izvoz. Ono što je sigurno, jeste da je u Srbiji ove godine zasejano manje površina pod pšenicom jer su se mnogi ratari opredeljivali za soju kao isplativiji izbor.

Lagerovati pšenicu do boljih cena

Kada je u pitanju pšenica i zarada od pšenice, ove godine vodu mute dva veoma važna faktora. Jedan od njih je kasniji početak žetve zbog kiše, a drugi je uvek aktuelna tema - cena pšenice. Zbog kiše, vlaga u zrnu je na gornjoj granici pa su brojni ratari odlučili kratko odgoditi žetvu ne bi li se vlaga barem malo smanjila, jer cena će se, kako sada stvari stoje, kretati oko 17 dinara što je izuzetno malo i pšenicu će prodavati samo oni koji moraju. Drugi će se najverovatnije odlučiti na lagerovanje do neke bolje cene, a ona bi se, prema nekim procenama stručnjaka mogla očekivati krajem ove i u prvom kvartalu iduće godine.

Kako smo već pisali, prema procenama samih ratara, bez 20 dinara za kilogram pšenice, ne može se očekivati zarada. Sa cenom od 17 dinara niko od poljoprivrednika nije i ne može biti zadovoljan.

Ranom setvom do najboljih prinosa

Očekuje se da će se prosečni porinosi po hektaru pšenice kretati oko 4 tone, a najbolji se prinosi očekuju na onim parcelama gde su ratari išli u ranu setvu. Prinose iznad 4 tone mogu očekivati samo ono koji su setvu uradili u optimalnom roku, gde je agrotehnika primenjena po svim pravilima. Ali takvi sigurno nisu u većini pa se računa sa prosekom od oko 4 tone.

Za sada nema otkupa države

Za dnevnik.rs, direktor novosadske Žitovojvodine, Zdravko Šajatović, komentarisao je aktuelnu situaciju na tržištu pšenice i tom prilikom rekao da su velike probleme ovogodišnje proizvodnje, otkupa i plasmana hlebnog žita u Srbiji obeležile niske cene pšenice i brašna, nelikvidnost u poslovanju većine industrijskih mlinova kao i siva ekonomija u mlinarstvu. Rešavanju problema neće doprineti ni Republička direkcija za Robne rezerve koja, kako sada stvari stoje, neće otkupiti čak ni simboličnu količinu od 50.000 tona, kako je to uobičajeno, jer na zalihama ima oko 200.000 tona lanjskog hlebnog žita.

Foto: depositphotos.com; Anatolpolata


Tagovi

Zdravko Šajatović Rana setva Žetva pšenice Plasman hlebnog žita Mlinarstvo Siva ekonomija Prinosi Lagerovanje Poljoprivredne površine Ukupan rod

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi