• Produktna berza
  • 14.01.2020. 14:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Lane se najviše trgovalo kukuruzom, a tržište pšenice je beležilo oscilacije

Statistički posmatrano, na novosadskoj Produktnoj berzi je u 2019. realizovan treći najveći promet u proteklih deset godina. U svetlu novog Zakona o robnim berzama koji stupa na snagu krajem marta, stižu i brojne izmene od samog naziva robne berze do potpuno drugačijeg načina poslovanja.

Foto: Depositphotos/slavkosereda
  • 191
  • 28
  • 0

U Novosadskoj berzi saopštavaju da je sa stanovišta robne berze 2019. godina bila obećavajuća. Statistički posmatrano realizovan je treći najveći promet u proteklih deset godina. 

Sa stanovišta tržišta poljoprivrednih proizvoda protekla godina se, kakao kažu u Novosadskoj berzi osim za pšenicu, može okarakterisati kao stabilna. Tu se pre svega izdvaja soja, čije je tržište bilo najstabilnije u proteklih deset godina sa razlikom minimalne i maksimalne cene od "svega" 16,2%.

"Poređenja radi, prosečna oscilacija cene ove uljarice u proteklih 10 godina je iznosila 45%. Zanimljiv podatak je taj da je i prosečna cena soje na najnižem nivou u proteklih osam godina," pojasnio je direktor novosadske Produktne berze Miloš Janjić.

Soja kao i kukuruz nakon stagnacije tokom poslednjih nekoliko meseci 2018. godine, u januaru 2019. je zabeležila oscilacije u pozitivnom smeru. Ponderisana cena je iznosila 38,90 din/kg bez PDV-a (42,79 din/kg sa PDV-om). Soja je tokom februara koštala od 38 do 39,50 din/kg bez PDV-a. Ova uljarica je doživela svoj maksimum sredinom meseca od 39,50 din/kg bez PDV-a. 

Kukuruza bilo dovoljno i za izvoz

Kukuruza je bilo sasvim dovoljno kako za domaće potrebe, tako i za izvoz. Svetska tržišta su takođe bila mirna, pa je ova žitarica godinu započela i završila na skoro identičnom nivou (14,60/14,80).

Tokom 2019. godine preko organizovanog robno-berzanskog tržišta najviše se trgovalo merkantilnim kukuruzom, u ukupnoj količini od 51.604 tone. Najviša cena je zabeležena u januaru i iznosila je 16,30 din/kg bez PDV-a, dok je najniža registrovana u vreme žetve,
odnosno u septembru kada je kukuruz prometovan po 13,70 dinara. 

Kukuruz je u decembru uzeo apsolutni primat u trgovanju sa ukupnom količinom od 5.880 tona. Ugovori za kukuruz su zaključivani po cenama od 14,60 do 14,90 din/kg bez PDVa, dok su terminski ugovori sa isporukom krajem januara i klauzulom "fco-luka" zaključivani po nešto višim od 15,30 do 15,70 din/kg bez PDV-a.

Pšenica u junu dostigla cenu od 24,10 dinara 

Jedina značajnija oscilacija je zabeležena na tržištu pšenice, gde je hlebno zrno prvi put od marta 2015. prešlo nivo od 20 dinara, tačnije cena od 24,10 postignuta u junu 2019. je najviša od 2014. godine. Pšenica je ujedno zabeležila i najveću razliku u toku godine od 40,12%. Nakon slabe ponude tokom čitavog januara, krajem meseca imala je značajan rast. Cena od 23 din/kg bez PDV-a je dostigla svoj četvorogodišnji maksimum. Poslednji put ovaj nivo je dostignut u decembru 2014. godine. 

Tokom marta pšenicom se trgovalo u rasponu od 22 do 22,50 din/kg bez PDV-a. Ono što je u ovom periodu zabrinjavalo ratare je nedostatak padavina, što je dovelo do smanjenja zaliha vlage u zemljištu. Sve ovo je kod stručnjaka i proizvođača povećavalo strah da će biljna proizvodnja, u celini, biti veoma neizvesna.

Jul je obeležila žetva pšenice novog roda. Ukupan rod pšenice iznosio je oko 2,5 miliona tona. Pšenica novog roda je startovala sa cenom od 17,30 din/kg bez PDV-a, da bi tokom meseca beležila konstantan rast, a krajem meseca dostigla najvišu cenu od 18,60 din/kg bez PDV-a. Pšenica je tokom novembra bila najtrgovanija roba sa ukupnom količinom od 8.100 tona. 

"Koliko je nezahvalno prognozirati kretanje cene u dužem vremenskom periodu pokazuju upravo tržišta pšenice i soje, koja su u potpunosti demantovala cenovne trendove iz prethodnih godina. Ali ako gledamo trenutne svetske i domaće zalihe, ne bi trebalo očekivati značajnije oscilacije u narednom periodu. Međutim, turbulentni geopolitički uslovi, kao i sve češći ekstremni vremenski uslovi su stalna pretnja koja može u značajnoj meri da utiče na cenovna dešavanja," kaže Janjić. 

Prvi Zakon o robnim berzama: Nov sistem trgovanja

Lane je usvojen prvi Zakon o robnim berzama, koji će biti kako pojašnjavaju temelj za unapređenje i najveće promene u dosadašnjoj 60 godina dugoj istoriji Produktne berze.

"Nakon dugogodišnje tradicije i načina na koji je poslovala, Produktna berza će preći na potpuno drugačiji sistem trgovanja koji je veoma sličan modernim svetskim berzama i berzama u okruženju. Novi način poslovanja će otkloniti sve slabosti prethodnog sistema," kaže direktor poslovnih operacija u novosadskoj Produktnoj berzi Radoslav Pilja.

Novi način trgovanja kako je dalje pojasnio omogućiće potpuno siguran transfer robe i novca između kupaca i prodavaca, transfer rizika (hedžing), planiranje proizvodnje i prodaje, lakšu i bržu komunikaciju među učesnicima kroz najnoviju elektronsku platformu za trgovanje robom.

"Devizni listing koji će omogućiti lakši transfer robe i novca između stranih i domaćih pravnih lica uz niske transakcione troškove, što će omogućiti otvaranje regionalnog tržišta na kome će berza aktivno da radi, kao i arbitražu u krajnjoj instanci. Regulator sprovođenja zakonskih propisa će biti Komisija za hartije od vrednosti koji će biti nadležna za robno tržište, a naročito u segmentu objavljivanja i načina formiranja cena na robno-berzanskom tržištu," navodi Pilja. 

Produkta berza će raditi i na proširenju listinga trgovanih roba. Pored trgovanja žitaricama na listingu će biti i brodski prostor i sekundarne sirovine.


Tagovi

Produktna berza Januar Cena pšenice Cena kukuruza Cena soje Zakon o robnim berzama Radoslav Pilja Miloš Janjić


Autorka

Slađana Aničić

Slađana je diplomirani profesor srpske književnosti i jezika s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je Agrokluba.


Partner

Produktna berza A. D.

Bulevar Oslobođenja 5, 21000 Novi Sad, Srbija
tel: +381 21 443 413, e-mail: office@proberza.co.rs web: http://www.proberza.co.rs/