• Valjanje
  • 04.04.2021. 07:30

Lažna setva umesto herbicida: kada i kako se obavlja?

Lažna setva obavlja se dve nedelje pre prave, a cilj je da se podstakne nicanje neželjenog bilja tako što se njegovom semenu omogući bolji kontakt sa zemljom. 

Foto: Depositphotos/dkVideo4k.gmail.com
  • 650
  • 46
  • 0

U organskoj, ali i konvencionalnoj poljoprivredi u kojoj želimo da redukujemo upotrebu herbicida, sve se češće govori o lažnoj setvi, odnosno provociranju korova na nicanje. 

Kao što znamo, korovi predstavljaju trajni problem i mogu se naći u svim poljoprivrednim sistemima. Predstavljaju jedan od glavnih odgovornih faktora smanjenja prinosa useva, nižu količinu i kvalitet prinosa. Gubici uzrokovani korovom premašuju kombinaciju onih čiji su razlozi insekti i biljni patogeni, piše naučnik Jamal R. Kuasem u članku "Weed Seed Dormancy: The Ecophysiology and Survival Strategies" (Mirovanje semena korova: Ekofiziologija i strategije preživljavanja, nap.a.).

Korovi se sa usevnim biljkama takmiče za vodu, svetlost, hranljive sastojke i CO2 pod određenim uslovima. 

Takođe, znamo da glavna aktivna materija većine herbicida, glifosat, ima dozvolu za primenu do kraja sledeće, 2022. godine u Evropi. Mnogi poljoprivrednici traže alternative, a jedna od njih je - valjanje zemljišta kako bi se korov podstakao na nicanje. 

"Cambridge" i "Crosskill" valjci

Lažna setva, kako se naziva, obavlja se valjkom dve nedelje pre prave, a cilj je da se podstakne nicanje neželjenog bilja tako što se njegovom semenu omogući bolji kontakt sa zemljištem. 

"Najveću primenu kod nas imaju Cambridge i Crosskill valjci. Odlični su za forsiranje nicanja korova kao i za usitnjavanje i podrivanje zemljišta", otkriva nam Filip Janješić iz kompanije "AgroPMD". Ističe da su "Cambridge" valjci kombinacija glatkih prstenova i usko nazubljenih zvezda kojima se postiže intenzivno sitnjenje, pa i podrivanje zemlje. 

Oni snažno i efikasno razbijaju gornji sloj zemlje, a zatim je gusto nabijaju.

Drugi, "Crosskill" valjci su sastavljeni od pokretnih nazubljenih ploča-kolutova, a pogodni su za teža zemljišta i teške uslove rada (suvu, grudvastu zemlju) i dobro usitnjavaju veće grudve. 

Njegovi diskovi su različite veličine, istovremeno naležu na zemlju, čime se postižu dve bitne stvari. Blato se nikako ne može nahvatati na prstenove jer se samim pokretima ono konstantno rasipa. Takođe, širina prstenova je podjednaka čime ravnomerno pritiskaju zemlju. 

Šta nakon valjanja? 

Nakon lažne, a pre same setve, opisuje Janješević, još se jednom obavi predsetvena priprema, na primer sa setvospremačem sa pačijim nogama, tanjiračom, valjkom, a kako bi se uništio nikli korov te ga uneo u tlo. 

Kada je reč o samom valjanju, ono ima niz pozitivnih efekata. Osim već spomenute radnje, zbija zemlju radi uspostavljanja kapilariteta i dovoda vode u setveni sloj u aridnim (sušnim) uslovima, ili prilikom suše za vreme setve. Takođe, njime se izvodi prašenje strnjišta nakon žetve. 

Janješević naglašava da se valjanjem obavlja i usitnjavanje krupnih agregata zemljišta u pripremi za setvu. Nakon toga se pritiskanjem semena i "sitnica" zemlje omogućava bolje klijanje i nicanje. Tu je i poravnanje radi lakših daljih operacija - košenja kod detelina i veštačkih travnjaka. 

"U proleće se ovom radnjom u zemlju, stisnutu mrazom, pritisnu iznikle biljke žitarica. Njime se takođe može razbiti i pokorica", zaključuje Janješević. 


Tagovi

Lažna setva Nicanje korova Sprečavanje Korovi Herbicid Alternativa Filip Janješić Cambridge valjci Crosskill valjci


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Zašto seme sejem u plastične boce?! Obično sejem prirodno, nezaštićeno semenje, tako da ga veoma brzo raznesu i pojedu mravi, ptice i ko zna šta još. Mravi obožavaju semenke, ništa za njima ne ostaje. Sejanje i pravljenje rasada u plastične... Više [+]