• Štetočine žita
  • 20.11.2021. 14:00

Lisne vaši i cikade suzbiti hemijskim tretmanima što pre

Lisne vaši najčešće na nove useve prenose okolne biljke, samonikle, korovi, trava koja se nalazi pored novoposejanih useva. Cikade mogu da lete do 15 km i imaju mnogo širi opseg zaraze, navodi dr Radivoje Jevtić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Foto: Julijana Kuzmić (ilustracija)
  • 181
  • 11
  • 0

Nakon završetka setve, proizvođači ne bi trebalo da zaborave na svoje useve, iako u toku zimskih meseci nema bitnih radova u polju. Najveći problem mogu stvoriti lisne vaši i cikade koje, ukoliko se ne unište pravovremeno, mogu znatno uticati na biljke.

"Lisne vaši najčešće na nove useve prenose okolne biljke, samonikle, korovi, trava koja se nalazi pored novoposejanih useva. Sa tih biljaka one prelaze na nove i prenose virus. Čim niknu, kada se pojavi prvi list, one prelaze na ta polja", navodi dr Radivoje Jevtić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Krti listovi i neretko crvenilo

Bitno je, kaže, napomenuti da postoji razlika između virusa koje prenose vaši i cikade u smislu samog mehanizma prenošenja.

"Kada su lisne vaši u pitanju, potrebno je da prođe određen period da se one hrane samom biljkom, stvara se inkubacuoni period i tek onda dolazi do pojave virusa koji može biti veoma destruktivan i tek na proleće se vide posledice žute patuljavosti ječma. Zato se tako i zove, biljke su niske, zakržljale, intenzivno se bokore, listovi su krti i često se javlja i crvenilo", objašnjava Jevtić.

Na tek iznikloj pšenici registrovane cikade i lisne vaši

Cikade su, navodi, na našim prostorima prisutne u poslednjih nekoliko godina, a u pitanju je virus patuljavosti pšenice koji se pojavio još 60-ih godina na prostoru Češke i Slovačke.

"Od tada je prisutna, a ima je i u skandinavskim zemljama, gde pravi velike probleme. Ono što je karakteristično, u odnosu na lisne vaši koje pređu sa okolnih useva i zadržavaju se u rubnom delu parcele, cikade se rasprostranjuju u većoj meri. Mogu da lete do 15 km i imaju mnogo širi opseg zaraze", navodi Jevtić i dodaje da kod njih ne postoji period inkubacije, već se virus prenosi na biljku posle svega nekoliko minuta.

Insekticidi ukoliko je napadnuto 10 odsto biljaka

Problem je što se i vrlo brzo umnožava, te je jedna biljka sposobna da zarazi veliki broj drugih. Zato je neophodno što pre odreagovati i odmah primeniti odgovarajući tretman.

"Bez obzira na to što se broj stalno povećava, mora se što pre smanjivati populacija. Bitno je i da se utvrdi da li su cikade infektivne ili ne, jer ima i onih koje nisu. Treba primeniti hemijske tretmane, insekticide ukoliko je napadnuto 10 odsto biljaka lisnim vašima ili cikadama."

Štetočine i patogeni napadaju ozime useve - obilazite svoje parcele

Tretman treba ponavljati koliko god je potrebno, ali to zavisi od prisustva štetočina i same temperature. Usled niskih temperatura, hladnije vreme značajno smanjuje lisne vaši. Međutim, kod cikada postoji problem jer se javljaju i u prolećnom delu vegetacije. Iz tog razloga je važno prepoznati ih na vreme i intervenisati.

"Suština je da poljoprivrednici treba redovno da obilaze useve, posebno te rane rokove setve koji su bili početkom oktobra, poput ječma. Ti usevi se već sada nalaze u fazi tri lista i treba proveriti da li ima patogena, insekata, utvrditi njihovu brojnost i da li ima tragova štetnosti kako bi se na osnovu toga izveli tretmani", naglašava sagovornik Agrokluba.

U jesenjem periodu postoji i opasnost od pojave mrežaste pegavosti lista kod ječma, a dva simptoma ukazuju na tu promenu - tačkasti i mrežasti.

"Ako pričamo o pšenici, onda tu često imamo intenzitete što se tiče patogena, pojavu pega, pepelnica ili rđe, ali u toku jeseni se po pitanju toga često ne primenjuju hemijski tretmani, jer biljke, kada dođu u prolećni deo vegetacije, odbace dobar deo tih zaraženih listova", navodi Jevtić.


Tagovi

Lisne vaši Cikade Štetočine Ozimi usevi Insekticidi Radomir Jevtić


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Danas se obilježava Svjetski dan tla, ove godine pod motom "Zaustavite salinizaciju, potaknite produktivnost"