• Prirodni travnjaci
  • 24.02.2018. 16:30

Livada traži negu, a ne samo gazdu

Diplomirani inženjer poljoprivrede Miloš Nikoletić, kaže da je loše stanje livada u Srbiji posledica nehajnog odnosa vlasnika ili njihovih navika. Kako on tvrdi, poljoprivrednici se u našoj zemlji ravnodušno ponašaju prema prirodnim livadama koje koriste, dodajući da bi svaka površina i poljoprivredni proizvod trebalo da se proizvede na najbolji mogući način, odnosno uz poštovanje određenih pravila.

  • 1.099
  • 100
  • 0

U Srbiji su prirodni travnjaci nedovoljno iskorišćen potencijal iz ishranu stoke. Oni se mogu koristiti kao pašnjaci, livade ili kombinovano. Kada je reč o livadama, one se odlikuju malim prinosom suve mase. Naše prirodne livade u proseku daju do 1,8 tona sena po hektaru sa malim procentom proteina (6-7%) i lošim florističkim sastavom. Osim toga, u njima nema mnogo minerala, pa je zato sam kvalitet prirodnog livadskog sena vrlo loš, zbog čega mu je cena niža u odnosu na druga sena.

Seljaci ravnodušni prema livadama i pašnjacima

Diplomirani inženjer poljoprivrede Miloš Nikoletić, kaže da je loše stanje livada u Srbiji posledica nehajnog odnosa vlasnika ili njihovih navika. Kako on tvrdi, poljoprivrednici se u našoj zemlji ravnodušno ponašaju prema prirodnim livadama koje koriste, dodajući da bi svaka površina i poljoprivredni proizvod trebalo da se proizvede na najbolji mogući način, odnosno uz poštovanje određenih pravila.

Na prirodnim travnjacima u Srbiji retko se koriste mineralna đubriva

Nikoletić objašnjava da se prinos sena na prirodnim livadama najbrže popravlja i podiže primenom mineralnih đubriva. On napominje da se u Srbiji retko viđa da neko koristi mineralna đubriva u proizvodnji livadskog sena, dok se o uklanjanju korova ni ne razmišlja, a trebalo bi. Miloš Nikoletić tvrdi da kod nas prirodni travnjaci najčešće zauzimaju manje plodna zemljišta ili ona koja se plave, zbog čega ih poljoprivrednici zapostavljaju.

Bez azota nema podizanja prinosa

Stalnim iznošenjem, ali ne i vraćanjem, biljnih ostataka u zemljište, ono postepeno osiromašuje. Zbog toga se primenom mineralnih đubriva u zemljište obezbeđuje da se korisne livadske biljke razviju i da ih životinje koje se njima hrane koriste u fazi kada imaju najviše proteina. Da bi to bilo ekonomski isplativo, odnosno da bismo mineralna đubriva primenili na najbolji mogući način, najpre bi trebalio da uradimo analizu plodnosti zemljišta. Prema rečima Nikoletića, poznato je da bez azota nema podizanja prinosa na prirodnim travnjacima. Međutim, on naglašava da se s azotom ne sme preterivati, dodajući da je maksimalna količina azota koju koristimo u prirodnim livadama je do 160 kilograma po hektaru, a osim njega je poželjna i primena fosfora i kalijuma.

Kako i koliko primeniti mineralna đubriva na livadi?


Ukoliko u zemljištu ima dovoljno fosfora, koristimo ga u količini 14-18kg/ha, a ako ga nema koliko bi trebalo, onda primenjujemo 30-40kg/ha čistog fosfora. Kalijum se dodaje tako što se poštuje pravilo da se sa tonom pokošene suve materije iznese se do 20kg/ha čistog kalijuma. Nikoletić kaže da su neke minimalne količine mineralno kompleksnih đubriva NPK 15:15:15 150 kg/ha i 100 kg/ha KAN-a, uz napomenu da se fosforna i kalijumova đubriva po pravilu unose u jesen, dok se azotna đubriva primenjuju nakon prvog i drugog otkosa.

Za podizanje prinosa preporučljiva i primena agrotehnike


Podizanje niskih prinosa na prirodnim livadama je uglavnom moguće primenom odgovarajućih agrotehničkih mera poput: đubrenja, košenja zaostalih trava, uništavanja korova, kao i tehničkih mera drljanja i valjanja travnjaka u proleće, frezovanja, ravnanje. Takođe  je preporučljivo uklanjanje krtičnjaka i mravinjaka čime se utiče na povećanje prinosa, dok je podsejavanje mera kojom možemo popraviti narušen floristički sastav i povećati niske prinose.

Foto: emsee / Flickr


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Prirodni travnjak Livada Stočna hrana Mineralna đubriva


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi