• Žetva
  • 30.06.2017. 10:15

Loši prinosi, a loše i cene

Prinosi pšenice u Banatu su od 25 do 30 odsto manji od prošlogodišnjih i uglavnom su od 2,5 do 3,5 tone po hektaru. Poljoprivrednici kažu da će se oni kod otkupljivača za repromaterijal razduživati verovatno po ceni od 15 dinara za kilogram i da će tek nakon toga doći do skoka cena.

Foto: Jasna Bajšanski
  • 2.475
  • 189
  • 0

Na parcelama ZZ "Bečej" žetva pšenice počela je veoma rano. Prvi otkosi pali su 14. juna, a masovna žetva je počela pre nedelju dana. Očekivanja su da do početka sledeće nedelje žetva na terenu ove zadruge bude i završena.

Prinosi su od 25 do 30 odsto manji nego lane. Ova zadruga njive ima i na bačkoj i na banatskoj strani.

Različit kvalitet pšenice

Njen direktor, Miroslav Glavaški, kaže da postoji drastična razlika u kvalitetu pšenice između parcela koje su na bačkoj u odnosu na banatsku stranu, iako samo Tisa deli ove njive.

Glavaški: različit između Banata i Bačke

"U Bačkoj je rod takođe manji, ali je kvalitet zrna mnogo bolji. Hektolitar je veći od 80. A u Banatu prinosi su izuzetno niski, od 1,5 do 2,5 tone po katastarskom jutru, što je nešto više od tri tone po hektaru. Kvalitet je izuzetno loš, hektolitar je od 70 do 74. Ovaj teren su sve moguće ovogodišnje kiše zaobišle i ovo je izuzetno teška godina. Cene su prognozirane na veoma niskom nivou, međutim poslednjih dana se one menjaju skoro iz sata u sat, te otkupljivači za kilogram pšenice već plaćaju više od 18 dinara i to tel-kel. U obzir se ne uzimaju ni primese, ni hektolitar", kaže Glavaški.

Cena od 18 dinara za kilogram - sada ili kasnije?

Dušan Dujin iz Novog Bečeja pod pšenicom ove godine ima 15 ha. Žetvu privodi kraju, a ostvareni prinos je od 2,5 do 3,2 tone po katastarskom jutru. Ovi prinosi su posledica jake zime, izmrzavanja pšenice zbog nedostatka smega, slabog bokorenja, odnosno malog broja biljaka po kvadratnom metru i na kraju - naglog zrenja. Većina poljoprivrednika je primenila sve preporuke stručnjaka kroz punu agrotehniku.

"Na mojim njivama su strane sorte, jer su one prinosnije, a mi idemo na što više para po hektaru. Ne verujem da će otkup za Republičke robne rezerve poboljšati cene, jer je očigledno da su svi veliki otkupljivači u dogovoru oko njenog formiranja. Tak kada se budemo razdužili, mi koji smo dužni za repromaterijal, onda će doći do korekcija cena na gore. Jer mi se zadužujemo u evrima, a robom se razdužujemo. I zbog toga će cena za nas verovatno biti 15 dinara za kilogram. To znači da sa niskom otkupnom cenom pšenice mi moramo da isporučimo mnogo veću količinu pšenice da bi vratili dug u evrima. Ove godine sam sejao uobičajene površine, ali sigurno ću ubuduće da ih smanjujem", kaže Dujin.

Više pšenice ili uljane repice?

Davor Klecin njive ima na području opštine Bač , 15 hektara je pod pšenicom i očekuje rod od pet tona po hektaru.

Klecin će preći na uljanu repicu

"Već sutra ćemo zakositi prve otkose, pa ćemo znati na čemu smo. Prema mom mišljenju, otkupna cena ne bi trebalo da bude niža od 20 dinara za kilogram, jer sve što je ispod toga dovešće do destabilizacije tržišta, u smislu da poljoprivrednici ovu žitaricu neće sejati u određenim količinama. Zbog toga možemo doći u situaciju da ćemo je čak uvoziti. U mom domaćinstvu se uveliko razmišlja da odustanemo od setve pšenice. Osnovni razlog je otkupna cena. Mi ulažemo maksimalno, primenjujemo punu agrotehniku, koristimo vlastitu mehanizaciju i ne možemo da izvučemo dobit", kaže ovaj poljoprivrednik.

Pre nekoliko dana u njegovom domaćinstvu je završena žetva uljane repice i to u dobrom rodu. Očekuje i dobru cenu za nju. Na jesen ova biljna kultura će verovatno u potpunosti zameniti pšenicu.

Najvažnije je sakupiti dovoljne količine žita

Prof. Miroslav Malešević sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta poručuje da možemo očekivati osrednje prinose pšenice. Prema njegovom mišljenju, kvalitet zrna neće biti loš, jer je pšenica nakupila proteina, iako unutrašnji kvalitet neće biti savršen. Ovog puta kvalitet je u drugom planu, bitnije je da se sakupi dovoljne količine, poručuje Malešević i napominje:

Malešević tvrdi da kvalitet neće biti loš

"Koliko ja znam, nisu baš pouzdani podaci o najavljenim površinama, odnosno nije zasejano onoliko pšenice koliko je na početku rečeno. Da bismo znali pravi prinos, moramo još malo sačekati. Jako bih bio srećan da se skupi dva miliona tona, da možemo da odahnemo. Ako Republičke robne rezerve ne otkupe najmanje 200.000 tona po najavljenoj ceni od 18 dinara za kilogram, onda to nije nikakav potez. Taj otkup je najavljen za period nakon žetve, što znači da se neće ništa bitno promeniti za pšenicu koja je sada u ponudi, u cenovnom smislu, a ponuđena cena od 14-15 dinara za kilogram je katastrofalna".

Poljoprivrednici kažu da im se loše piše

Dragan Miletić iz Novog Bečeja je kooperant ZZ "Vranjevo" i ove proizvodne godine ima 30 hektara pšenice. Kaže da se zbog toga jako pokajao, jer je prinos izuzetno nizak, od 2,5 do 3,5 tone po katastarskom jutru.

Miletić: Novac je unapred potrošen

"Cena je nedovoljna, ali ako ne padne kiša koja je neophodna suncokretu i kukuruzu, možda ćemo sa žitom još i najbolje proći. Sa minimalnom zaradom realno bi bilo da kilogram pšenice košta 20 dinara. Uslov je da poljoprivrednik ne plaća usluge, već da ima svoju mehanizaciju. U Novom Bečeju se u poslednjih nekoliko dana priča o otkupnoj ceni pšenice menja, od 14 do 18 dinara za kilogram. Činjenica je da pšenice nema, jer je ona posejana na manjim površinama od uobičajenih, upola je manji rod od prošlogodišnjeg. Na žalost, ja sam zadužen i novac od žita je unapred potrošen. I moje kolege su uglavnom u sličnoj situaciji. To znači da nam se loše piše. Robne rezerve će možda otkupiti malu količinu, a postavlja se pitanje šta ćemo sa ostalim", kaže naš sagovornik.

Miletić je mišljenja da ko uspe da sačuva svoj rod, pšenicu će verovatno prodavati po višim cenama, posebno jer je nema dovoljno.

Soja i kukuruz "pate"

Prof. Miroslav Malešević poručuje da će ove vremenske prilike mnogo više štete naneti okopavinama, jer je pšenica svoje završila. Ali, soja i kukuruz već počinju da pate i ukoliko u narednih nekoliko dana ne padne kiša, biće trajnih šteta na kukuruzu. Vidi se da je ovaj usev već počeo da metliči i da svila.

Foto: Jasna Bajšanski


Povezana biljna vrsta

Uljana repica

Uljana repica

Sinonim: - | Engleski naziv: Swede rape, oilseed rape | Latinski naziv: Brassica napus L. (Partim)

Uljana repica proizvodi se zbog dobijanja ulja. U semenu uljane repice ima oko 40 %  ulja i oko 20 % belančevina. Ranije je ulje uljane repice korišteno za osvetljenje i mazivo, a... Pročitaj više »

Tagovi

Soja Kukurz Pšenica Uljana repica Žetva Cena Dragan Miletić Miroslav Malešević Davor Klecin Dušan Dujin Miroslav Glavaški


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi