Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su svakako prilikom setve i fenofaza nicanja, ali treba naglasiti da ipak i male količine vlage neće negativno uticati na ovu fazu.
Polako nam se približava setva ozimih žita, od kojih je u našim krajevima najzastupljenija pšenica. S obzirom na sušno vreme u proteklom periodu, mnogi poljoprivrednici čekaju da padne kiša kako bi se stvorili povoljni uslovi za osnovnu obradu kao i pripremu zemljišta za setvu ovog ekonomski važnog žita za naše krajeve. Od izuzetog značaja je pravilan izbor sorti za setvu, kao i poštovanje optimalnog roka setve, što zavisi i od agroekoloških uslova sredine.
Prema rečima savetodavca za ratarstvo Darka Simića iz poljoprivredne stručne službe u Šapcu, najpovoljnija temperature za klijanje i nicanje pšenice je 14 do 20 stepeni celzijusa. U tom slučaju klijanje nastupa za pet do sedam dana.
Seme, đubrivo, gorivo... Koliko će da košta setva pšenice ove godine?
"Pri nižim temperaturama, proces klijanja pšenice se produžava, pa tako može da traje čak i dvadesetak dana. Klijaće i na temperaturi od tri stepena, ali će klijanje i nicanje teći jako sporo", naglašava Simić i savetuje da ne treba izbegavati optimalne rokove setve strnih žita, jer se u tom periodu dešavaju biohemijski procesi koji omogućavaju biljci da se spremi za surovi zimski period niskih temperatura kao i da ga bezbolno prođe bez bojazni izmrzavanja i smanjenja prinosa.
Nije samo optimalna temperatura važna za početnu fazu razvića pšenice, već i voda i kiseonik, jer prilikom upijanja vode, seme počinje da bubri, a potom kreću složeni biohemijski procesi.
"Da bi seme klijalo potrebno je da upije 40 do 50 odsto vode od svoje ukupne mase. Iz tog razloga na brzinu klijanja utiče i vlažnost zemljišta koja treba da bude 60 do 90 odsto od punog vodnog kapaciteta. Pored toga, na klijanje i nicanje pšenice utiče i dubina setve, jer se prilikom dublje setve stabaoce duži vremenski period probija do površine."
Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su svakako prilikom setve i fenofaza nicanja, ali treba naglasiti da ipak i male količine iste neće negativno uticati na ovu fazu.
"Moramo naglasiti da ako je nedostatak zemljišne vlage tokom i na kraju fenofaze bokorenja dužina klasa će biti manja. Ukoliko su količine padavina od klasanja do zrenja optimalne to će povoljno uticati na hektolitarsku masu i masu 1.000 zrna", kaže naš sagovornik.
"Ono što svakako treba istaći je činjenica da je za normalan rast i razvoj pšenice, pored navedenih činilaca važna osnovna obrada zemljišta, predsetvena priprema, kao i blagovremeno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima kako bi se zadovoljile potrebe biljaka u toku proizvodnog procesa", završava Simić.
Prema rečima agrometeorologa iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Srđana Milakara, u toku naredne nedelje u Srbiji se očekuje pad temperature i mogućnost kiše, što će pozitivno uticati na predstojeću obradu zemljišta i setvu ozimih useva.
"Očekuje se da će srednja maksimalna, ali i srednja minimalna temperatura vazduha, u oktobru biti iznad višegodišnjeg proseka, dok će mesečna suma padavina tokom ovog meseca biti u granicama višegodišnjeg proseka. Oktobar će svakako biti nešto topliji i prosečno vlažan mesec. Što se tiče novembra, srednja minimalna i maksimalna temperature vazduha će takođe biti iznad višegodišnjeg proseka, kao i mesečna suma padavina", ističe Milakar.
Da li će ove zime biti snega? Objavljena SWE dugoročna prognoza
Prema sezonskoj prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda očekuje nas blaga zima sa mesečnom sumom padavina iznad višegodišnjeg proseka.
Tagovi
Autorka