Manje soje na srednjobanatskim njivama

Soja se u svetu gaji na 100 miliona hektara i na četvrtom je mestu po zastupljenosti, odmah iza pšenice, kukuruza i pirinča. SAD, Brazil i Argentina zajedno proizvode 80 odsto ukupne svetske proizvodnje. Na žalost, uglavnom je reč o GMO soji. U Evropi se ova biljka malo uzgaja, svega dva procenta svetske proizvodnje. Tu prednjače Ukrajina i Rusija, a od zemalja članica EU, Italija. U našoj zemlji soja gotovo uvek zauzme u proseku 160.000 hektara.

Iskusni proizvođači soje ne odustaju

Ovog proleća soja u srednjem Banatu zauzima površine od 4.500 do 5.000 hektara, što je 20-30 procenata manje nego prethodne godine. Prošle godine zabeleženo je povećano interesovanje primarnih proizvođača za ovaj usev, ali izgleda da su na kraju ipak ostali oni najiskusniji. Jedan od njih je i Slobodan Mihajlov iz Elemira, sela nadomak Zrenjanina. Za njega se može reći da je tradicionalni proizvođač soje na ovim prostorima jer u saradnji sa novosadskim Institutom za ratarstvo i povrtarstvo već duže od decenije uzgaja ovu biljnu kulturu.

"Obrađujem 30-ak hektara vlastite zemlje. Pre dve nedelje sam posejao soju, a usev je dobro nikao. Uvek koristim sorte nulte i prve grupe zrenja. Predusev je bio kukuruz, a soju ne sejem posle suncokreta zbog zajedničkih prouzrokovača bolesti. Ovog proleća vremenski uslovi su bili povoljni za setvu ne samo soje, već i ostalih prolećnih ratarskih biljaka. Sada čekam da padne kiša, da vidim koji korovi će nići i da u skladu sa savetima stručnjaka iz PSS Zrenjanin primenim adekvatnu zaštitu, odnosno izbor pesticida. Zemlju sam dobro pripremio počevši od jesenjeg oranja pa na dalje. Inače zemljište na kojem je soja je prve i druge klase, znači kvalitetno. Ipak, umesto mineralnih hraniva koristim stajnjak",kaže Mihajlov.

Tretiranje soje pred setvu

Ono što ovaj poljoprivrednik odlično zna, a što je jako važno za njegove malađe kolege i one ratare koji planiraju da u budućnosti odvoje deo površina za uzgoj ove leguminoze je značaj obavljanja inokulacije semena. Za razliku od većine ratarskih useva, seme soje se, uobičajeno pre setve ne tretira fungicidima već se obavlja inokulacija azotofiksirajućim bakterijama.

"Soja kao leguminoza ima sposobnost da svoje potrebe u azotu podmiruje usvajanjem ovog elementa i iz zemljišta i iz vazduha putem simbioze sa kvržičnim bakterijama. Nanošenje preparata je obavezno ako se soja seje na zemljišta na kojima ona nije gajena. Ta zemljišta uglavnom ne sadrže sojeve kvržičnih bakterija i potrebno ih je uneti zajedno sa semenom. Na zemljišta na kojima je ovaj usev gajen, zbog prisustva bakterija unose se selekcionisani sojevi bakterija i to neposredno uz seme kako bi se potencirao njihov razvoj. Preparat Nitagin isporučuje se uglavnom sa semenom i mora se voditi računa o njegovom čuvanju pre upotrebe jer se radi o živim organizmima koji u neodgovarajućim uslovima gube vitalnost", kaže Zorica Rajačić savetodavka zrenjaninske PSS.

Važno je ovaj preparat primenjivati u hladu jer bakterije mogu izgubiti vitalnost pod dejstvom sunčeve svetlosti. Ako se tretirane količine semena ne utroše isti dan, sigurnije je narednog dan ponovo inokulisati. Nitagin koji preostane nakon setve ne može se koristiti naredne godine.

Višestruke koristi od soje

Osim što je soja značajna za ishranu ljudi, životinja i u industrijskoj proizvodnji, ona ima i veliki agrotehnički značaj. Njen korenov sistem je moćan i dubok, te soja povoljno utiče ne samo na održavanje već i na poboljšavanje plodnosti i strukture zemljišta. Zahvaljujući simbiozi soje sa specifičnim bakterijama azotofiksatorima, koje žive na njenom korenu, ona podmiruje ne samo svoje potrebe u ovom važnom hranljivom elementu, već i obogaćuje zemljište ovim sastojkom. Zato se soja visoko ceni kao predusev u plodoredu za mnoge druge useve, a naročito žita.

Žetveni ostaci soje - topla kuća

Sada se vraćamo na početak naše priče o proizvodnji soje i korisnosti njenog gajenja. Ekonomska računica ne odnosi se samo na dobit koju proizvođači ostvaruju prodajom zrna, potvrđuje Slobodan Mihajlov.

"Elemirski atar i uopšte područje srednjeg Banata su zapravo loša područja za uzgoj soje. Ja ostvarujem prosečne prinose, to znači oko 2,5 tone po hektaru. Akontna cena prošlogodišnjeg roda bila je od 38 do 40 dinara za kilogram. Ali, najvažnija zarada od soje u mom poljoprivrednom gazdinstvu dolazi zapravo od žetvenih ostatataka. Od 1994. godine bio masu koristim za grejanje. Na ovaj način obezbeđujem toplotnu energiju za dva domaćinstva, odnosno za dva stambena objekta. Na žalost, u mom okruženju je malo onih koji su zainteresovani da neobnovljive izvore toplotne energije zamene obnovljivim. Tokom svih ovih godina koliko koristim žetvene ostatke za grejanje svega nekoliko ljudi je bilo kod mene da se interesuje kako to funkcioniše i kolika je ušteda. Za mene je ogromna", kaže Mihajlov.

I baš kao što soja obogaćuje i popravlja strukturu zemljišta, tako bio masa od nje obogaćuje i popravlja kućni budžet. Osim toga, prilikom sagorevanja bio mase dobija se tzv. čisti pepeo, nema emisije ugljovodonika kao nusprodukta sagorevanja, a reč je o potpuno obnovljivom izvoru energije.