Manje zasejanih površina pod ratarskim kulturama, rekordi se ove godine ne očekuju

U ovoj sezoni zasejano je ukupno 2,3 odsto manje površina pod ratarskim kulturama, rekordi se ne očekuju, ali bi ova godina trebala da bude liderska kada je reč o izvozu žitarica iz Srbije. Ovo su neki od podataka koji su izneti danas (22.5.) na Danu žitara koji se tradicionalno organizuje tokom novosadskog Poljoprivrednog sajma.

"Površine pod uljanom repicom su u ovoj godini smanjene za 20 odsto. U to su uračunati i gubici zbog propadanja usled neadekvatnih vremenskih uslova tokom ove zime i proleća, a koji su bili prilično nepredvidivi. Površine pod pšenicom su na godišnjem nivou manje za skoro 14 odsto, kod ječma imamo smanjenje od 2,6 odsto na godišnjem nivou", navela je direktorka udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović.

Kako dodaje, prema do sada prikupljenim podacima, u prolećnoj setvi zasejano je oko pet odsto više površina pod kukuruzom, oko šest odsto više je zasejano pod sojom, a površine pod suncokretom u liniji su sa prošlom godinom. Kakve su prognoze za ovogodišnju žetvu?

"Pored toga što će poraniti nekih 15, 20 dana ove godine možemo da očekujemo jedan prosečan rod. Na žalost, iz finansijskih razloga prošle jeseni smo imali setvu u kojoj se štedelo i na deklarisanom semenu i na mineralnim đubrivima. To će rezultirati prosečnim rodom pšenice, sa prinosima na nivou od najmanje 4,7 do pet tona po hektaru."

Kvalitet neće biti spektakularan

Procenjuje se da ukupan rod pšenice biti oko tri miliona tona.

"Prinosi će varirati čak i u okviru istog atara, u zavisnosti od vrste zemljišta i primenjene agrotehnike, ali je činjenica da rekorde ne očekujemo. Kada govorimo o kvalitetu, ne očekujemo da će biti spektakularan kao pre dve godine. Ukoliko ne bude bilo padavina do same žetve možemo da se nadamo kvalitetu od prošle godine", napominje Savovićeva, dodajući da veruje da su u ovom trenutku poljoprivrednici zadovoljniji cenom nego pre dve nedelje.

"Početkom ove nedelje se trgovalo sa 23 dinara. Prethodnih 10 dana cena pšenice raste, kako starog, tako i novog roda. Trend je za sada u porastu." 

Prošlogodišnji rod pšenice je bio dobar, naglašava ona.

"Bio je nivou od 3,4 miliona tona, što je ostalo u zapećku jer su uglavnom svi komentarisali cene. Na domaćem tržištu svake godine potrošimo od 1,5 do 1,6 miliona tona pšenice za sve namene. U novu godinu ulazimo sa viškovima od najmanje 1,5 miliona tona, a ako tu uračunamo i zalihe od novog roda, znači da ćemo imati oko 2,5 miliona tona pšenice slobodne za izvoz."

Šta je sa cenama?

Predsednik Upravnog odbora "Žita Srbije" Slavko Jovanović optimističan je i veruje da će ovo biti liderska godina za izvoz žitarica.

"Imamo oko 625 hiljada hektara zasejanih pod pšenicom, a pod kukuruzom će biti više od milion hektara. Sa nekim prosečnim rodom kukuruza trebali bismo da imamo oko tri do 3,5 miliona tona  za izvoz. Ova godina bi trebala da bude liderska u smislu izvoza žitarica iz Srbije, a to će poboljšati i likvidnost i samo stanje proizvođača", rekao je Jovanović, dodajući da su cene bolje nego što su bile poslednjih meseci.

"Nisu se vratile na ono što su bile pre dve godine, ali optimista sam da ćemo imati korektne cene u samom izvozu."

Usled nepovoljne sitacije na domaćem, ali i svetskom tržištu, izvoz kukuruza je u 2023. godini prošle godine bio manji za 16 odsto, pšenice za 10 odsto, ječma za 15 odsto, suncokreta za 18 odsto, a soje za čak 30 odsto. Ipak, izvoz uljane repice bio je veći za čak 100 odsto.

Kada govorimo o uvozu žitarica, 90 odsto uvoza pšenice i kukuruza je bila isključivo semenska roba.

Udruženje "Žita Srbije" okuplja 57 kompanija članica od kojih je 12 u Upravnom odboru. Članice ovog udruženja organizuju primarnu ratarsku proizovdnju na više od milion hektara i imaju skladišne kapacitete za više od tri miliona tona žitarica i uljarica.