U sušnim i stresnim godinama za kukuruz, kakva je ova, javlja se mehurasta gar koju uzrokuje gljivica Ustilago maydis. Iako je ona kod nas uzročnik bolesti u Meksiku je cenjena jestiva gljiva.
Ovih dana na kukuruzu mogu se uočiti izrasline odnosno tumori mehuraste gari kukuruza koju uzrokuje gljivica Ustilago maydis. To je jedna od najraširenijih bolesti kod nas, a prvo se uočava na mladom kukuruzu kada dosegne visinu od 30 do 50 cm i to na mestima gde se nalazi mlado meristemsko tkivo.
Biljka može biti zaražena tokom cele vegetacije, a oboleti mogu svi organi biljke dok god rastu, tačnije, dok u njima ima tvornog tkiva odnosno meristema. Kako joj i sam naziv govori prepoznaje se po mehurastim izraslinama različite veličine.
Kako pišu D. Jurković, J. Ćosić i K. Vrandečić u svojoj knjizi Pseudogljive i gljive ratarskih kultura, najmanji se mehuri razvijaju na mladim biljkama i lišću, ali u našim uslovima bolest je na mladim biljkama retka, te se obično javlja u kasnijim fenofazama.
Na lišću su tumori smešteni uz glavnu žilu, a najveći se razvijaju na stabljici i mogu doseći više od 30 cm u prečniku, ali najčešće su veličine od 15 do 18 cm. Na metlici i klipovima, ali nikada na stabljici, infekcije mogu biti brojne, pa se razvije više manjih ili većih mehura. Oni su u početku svetle sivo-zelene, a kasnije poprimaju tamno sivu boju, raspucavaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora gljiva (teliospore).
Najbolja mera borbe protiv ove bolesti je setva otpornih hibrida, kao i poštivanje plodoreda. Hemijska zaštita se u pravilu ne sprovodi, a jedina aktivna materija za njeno suzbijanje je kaptan.
Postojeća istraživanja dokazuju da se češće javlja u sušnim i toplim godinama, verovatno jer je kukuruz tada slabiji i manje otporan, a upravo takva je bila ova. Jači intenzitet je kada se u vreme metličanja i svilanja smenjuju razdoblja suvog i vlažnog vremena, opet zbog stresa kom su biljke izložene.
Osetljivost na infekciju mogu povećati mehanička oštećenja nastala prilikom obrade tla, olujnog nevremena (grad, vetar), napada insekata, zakidanja metlica i slično. Izvor zaraze može biti i stajnjak ako je stoka jela zaraženu kukuruzovinu, ali treba napomenuti da spore ove gljivice nisu toksične i ne izazivaju štetne posledice kod domaćih životinja.
Isto je sa ishranom kod ljudi. Ovo je jestiva gljiva, jako cenjena u Meksiku gde je poznata kao huitlacoche ili meksički tartuf. Danas se navodno pokušava i više uzgajati (namernom zarazom polja kukuruza) i popularizovati u Severnoj Americi. Bere se dok je još nezrela i sočna, jer kada sazri bude suva i puna crnih spora.
Kako piše foodrepublic, u Meksiku je možete kupiti u većini specijalizovanih trgovina hranom, a dolazi smrznuta, u staklenkama ili konzervama. Konzumira se sveža ili kuvana, u brojnim jelima koja je sadrže u svojim receptima za pripremu. Tako se od nje mogu praviti razni umaci, supe, tortilje, salate i slično.
Tagovi
Autorka
