Nakon izvršene setve jarih širokorednih biljnih vrsta i primene hemijskih mera nege, kao obavezna mera koja mora da usledi jeste međuredna kultivacija, naravno, ukoliko želimo da postignemo maksimalne prinose na našim parcelama.
Nakon izvršene setve jarih širokorednih biljnih vrsta i primene hemijskih mera nege, kao obavezna mera koja mora da usledi jeste međuredna kultivacija, naravno, ukoliko želimo da postignemo maksimalne prinose na našim parcelama.
Ovom agrotehničkom merom, pored mehaničkog uništavanja korova vršimo i provetravanje zemljišta i razbijanje pokorice. Obezbeđivanje bolje provetrenosti zemljišta dovodi do povećanja aktivnosti korena gajenih biljaka, a pogoduje i razvoju aerobnih mikroorganizama. Izostavljanjem ove agrotehničke mere, posebno na zemljištima težeg mehaničkog sastava, u toku vegetacije dolazi do stvaranja anaerobnih uslova u zemljištu. U ovakvim uslovima dolazi do zaostajanja u rastu i razvoju korenovog sistema gajenih biljaka. Razbijanjem pokorice i rahljenjem zemljišta prekida se kapilarni sistem čime se smanjuje gubitak vlage iz zemljišta putem evaporacije.
U toku procesa proizvodnje mogu se javiti problemi koji se ne mogu rešiti primenom pesticida i/ili međurednom kultivacijom. Zaostajanje u rastu i razvoju gajenih biljaka u većini slučajeva posledica je nekontrolisane primene herbicida i/ili hladnog vremena. U takvim slučajevima Stručna sluzba Victoria Logistic preporučuje intervenciju sa nekim od folijarnih, mikrobioloških preparata poput preparata Ekstrasol.
Uspeh međuredne kultivacije zavisi od određenog broja faktora kao i kod svih drugih agrotehničkih mera. Ova mera daće dobre rezultate ako korovi koji se uništavaju nisu isuviše veliki, a zemljište adekvatno vlažno. Ovom agrotehničkom merom uspešno se rešava problem korova koji se zbog svog porasta ne bi mogli uništiti hemijskim preparatima u normalnim genetski nemodifikovanim usevima.
Victoria Logistic stručni tim na terenu
Kultiviranjem suviše vlažnog zemljišta narušava se mrvičasta struktura. Nakon kultivacije zemljište treba da bude što ravnije, da površina zemljišta koja odaje vodu bude što manja. Brzina kretanja traktora prilikom kultiviranja, dubina, veličina zaštitne zone (širina neobrađene trake zemljišta oko reda), broj i vreme kultivacija zavisi od biljne vrste, razvijenosti useva i tretmana herbicidima. Prilikom prvog kultiviranja brzina kretanja treba da je od 6 km/h, kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka. Ukoliko se rizomski korovi uništavaju hemijskim putem, potrebno je odrediti pravo vreme od momenta primene hemijskih preparatado vremena međurednog kultiviranja.
Preparati za folijarnu primenu, pored pozitivnog uticaja na brzinu oporavka gajenih biljka posle stresnih situacija, mogu pozitivno uticati u takvim situacijama i na povećanje prinosa. Pored pozitivnog uticaja, nekontorlisana primena ovih preparata može imati i negativan uticaj na gajene biljke pre svega na povećanje prinosa.
Ukoliko se ovi preparati primene u slučajevima kada biljkama naša intervencija nije potrebna (kada su biljke u dobroj kondiciji i normalno se razvijaju) primenom ovih preparata dolazi do stimulacije koju gajena biljka kasnije ne može da isprati što dovodi do nekontolisane raspodele formirane organske materije.
Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka Victoria logistic službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom.
Samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće je povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima, a zrna soje za oko 300 kg/ha.
Do nedavno se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.
Međuredno kultiviranje
Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do "zatvaranja polovine međureda". Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje.
Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka. Prilikom međuredne kultivacije, dubina rada radnih organa treba da bude ujednačena.
Preporuka Victoria Logistic službe je da se kod soje izvrše dva do tri međuredna kultiviranja. Ova biljna vrsta najbolje reaguje na međurednu obradu povećanjem prinosa. Osnov ovakve reakcije je u simbiozi između korena i mikroorganizama. Bolja provetrenost zemljišta doprinosi povećanju broja formiranih kvržica na korenu soje odnosno povećanju količine azota koji biljci stoji na raspolaganju. Takođe u toku vegetacije biljkama je na raspolaganju veća količina vlage u zemljištu. Primenom međuredne kultivacije moguće je pozitivno uticati na povećanje prinosa zrna soje za oko 300 kg/ha.
Za sve informacije o agrotehničkoj meri međurednog kultiviranja, obratite se stručnom timu Victoria Logistic na jedan od niže navedenih kontakata!
Autor: Dr Duško Marinković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Partner
Hajduk Veljkova 11,
21 000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 (0) 21 4886 500,
e-mail: vgkomunikacije@victoriagroup.rs
web: http://www.victorialogistic.rs/
