• Naučno istraživanje
  • 14.07.2021. 07:30

Mešovite kulture postižu bolje prinose čak i u sušnim uslovima?

U svom su eksperimentu naučnici testirali smese osam kultura, uključujući pšenicu, ovas, kinou, sočivo, lupinu, lan i uljani lan kao i korijander.

Foto: Depositphotos/Cancerus
  • 94
  • 20
  • 0

Istraživački tim koji je vodio profesor Kristijan Šub sa instituta ETH iz Ciriha otkrio je da mešovite kulture daju mnogo veći prinos od monokultura, piše future farming pozivajući se na studiju objavljenu u časopisu Nature Plants.

Kako bi to otkrili, istraživači su sproveli ispitivanja na dva testna polja. Jedan u Švajcarskoj, a drugi u Španiji koja ima mnogo sušniju i topliju klimu. To im je omogućilo da ispitaju kako uslovi rastu u sve izazovnijim uslovima koji su posledica klimatskih promena. 

U svom su eksperimentu naučnici testirali smese dve ili četiri različite kulture odabrane između osam vrsta, uključujući pšenicu, ovas, kinou, sočivo, lupinu, lan i uljani lan kao i korijander. Biljke su posejane na razmak od 12 cm u redove i to naizmenično.

Što je više kultura na istoj parceli, prinosi su veći?

Nakon toga istraživači su uporedili masu semena mešovitih sa onima koje su rasle kao monokultura, a merili su i biomasu na osnovu njihovog rasta. U poređenju sa uzgojem monokulture, čak i mešavina dveju vrsta povećala je prinos za tri odsto u Španiji i čak 21 odsto u Švajcarskoj. Tamo gde su sejane četiri vrste jedna uz drugu, porast prinosa iznosio je čak 13 odsto u Španiji, odnosno 44 odsto u Švajcarskoj.

Istraživači su pojasnili da se ovaj dodatni prinos prvenstveno svodi na efekte biološke raznovrsnosti. Više vrsta rezultiralo je bojim korišćenjem raspoloživih resursa i efikasnijom prirodnom kontrolom štetočina, a valja naglasiti da su svi eksperimenti sprovedeni bez pesticida.

Istraživači su takođe primetili da su biljke na parcelama u mešovitom uzgoju razvile više lišća i stabljika. Drugim rečima, uložile su više energije i materija u proizvodnju vegetativne biomase, a proporcionalno manje u prorast za seme. 

"Uprkos tome, i dalje su proizvodile više u mešovitom uzgoju", pojasnio je Šub.

Treba prilagoditi seme, ali i mašine

Činjenicu da su biljke uložile više energije u stvaranje vegetativne biomase, ovaj naučnik pripisao je sortama koje su korišćene u eksperimentima.

"Seme je namenjeno monokulturnom uzgoju. To znači da biljke najbolje uspevaju među onima iste sorte", napomenuo je. Takođe, smatra da je potencijal za dodatni prinos još veći kod onog prilagođenog mešovitom.

Kako stvari trenutno stoje, ono se još uvek ne proizvodi i ne prodaje posebno za tu namenu.

"Želimo ponoviti svoje eksperimente koristeći samo ono koje smo sami proizveli u združenim usevima kako bismo mogli da testiramo hoće li selekcija u mešanoj uroditi plodom", napominje Šub.

Da bi ovakva proizvodnja zaživela potrebna je promena poljoprivredne prakse. Između ostalog, trebalo bi prilagoditi mašine da istovremeno beru različite useve.

"Oni postoje, ali ih je malo i skupi su. Za sada je i premala potražnja za njima", zaključio je Šub.


Tagovi

Mešoviti uzgoj Monokulture Istraživanje Suša Veći prinosi


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Prekoputa Agrokluba na Poljoprivrednom sajmu. :) Košnica sa oko 70 bumbara. :) #bumblebees