Miskantus - neplodna zemljišta "pretvara" u plodna

Kineska trska je brzorastuća, zimootporna, listopadna žbunasta trava. Pripada vrsti Miskantus (sinensis) giganteus, a poreklom je iz Azije. Dostiže visinu do 4 metra. Poseduje veoma visoku energetsku vrednost i zbog toga je odličan snabdevač biomasom, građevinskim i ogrevnim materijalom.

Ne zahteva puno đubrenja niti upotrebe hemikalija, herbcida i pesticida pa nalazi sve veću primenu u mnogim evropskim zemljama (Nemačka i Danska), najviše u seoskim domaćinstvima koji je sade kako bi im pomogla kod pročišćavanja otpadnih voda, ali i "pretvarala" neplodna zemljišta u plodna. Naime, za ovu višegodišnju biljku karakteristično je da dobro vezuje površinski sloj u kome se mogu pronaći sitne raspršene čestice. Istraživanja su pokazala i da je ovo jedna od biljaka koje, ukoliko se gaje niz godina, dovode do smanjenja sadržaja štetnih metala, što je veoma važno za zemljišta koja se pripremaju za poljoprivrednu obradu zbog setve nekih drugih kultura. Osim toga, miskantus povoljno utiče na ekosistem svojom biomasom, ali i intenzivnom fotosintezom. Miskantus emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. Toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg.

Obrada zemljišta pre sadnje

Pre zasnivanja zasada obrada zemljišta izvodi se samo jednom. U jesen se površina zemljišta na kojoj će biti zasađen miskantus prska odgovarajućim herbicidom (npr. Glifosat) da bi se suzbili višegodišnji korovi. Oranje se obavlja na dubini od 30 cm. Na lakim zemljištima, peskovitim, za zasnivanje zasada miskantusa preporučuje se oranje u rano proleće. Tokom zime zemljište izmrzava pa je u proleće moguće njegovo fino usitnjavanje. Pre same sadnje veoma je važno da se na vreme i kvalitetno obavi tanjiranje i drljanje zemljišta jer se tako obezbeđuje duboko ukorenjavanje, ali i efikasnost bilo kog rezidualnog herbicida primenjenog posle sadnje.

Miskatus se sadi sadilicama za krompir

Sadnja se obavlja u periodu april-maj, a vrši se iz rizoma biljke. Preporuka je da se sadi na vodoprovodljivom poljoprivrednom zemljištu koje omogućava i dobro puštanje korenja. Sadnja se izvodi korištenjem sadilice za krompir. Može se saditi u zemljištima niže kategorije kao npr. jalovišta, sanirane deponije otpada i slično pa se na taj način mogu staviti u funkciju nepoljoprivredna zemljišta. Optimalnom gustinom sadnje smatra se jedan do dva rizoma po m². Sadnja se obavlja na dubini 5-10 cm.

Šta očekivati od prinosa?

Vek eksploatacije ove visokoenergetske biljke je 20 godina, ali je za postizanje maksimalnih pronosa potrebno 3-6 godina. U drugoj godini prinosi mogu dostići 6-10 t/ha, a već treće godine očekuje se prinos od 12-17 t/ha pa i više.

Foto: depositphotos.com; emjaysmith