• Ratarstvo
  • 19.10.2021. 16:00
  • Pčinjski okrug, Moštanica, Vranje

Na plavnim aluvijalnim zemljištima gajiti soju jer ostavlja dovoljno azota?

Ovu kulturu ratari mogu gajiti u proleće na preoranim površinama gde se voda dugo zadržala. Odličan je usev koji revitalizuje poplavljeno zemljište zato što ostavlja dovoljne količine azota.

Foto: Renata Prusina
  • 749
  • 306
  • 1

Reka Južna Morava i njene pritoke u Pčinjskom okrugu već duži niz godina plave aluvijalna zemljišta nanoseći velike štete poljoprivrednim usevima, a najviše kukuruzu, lucerki i pšenici. Na dobrom delu površina, naročito u svom donjem toku, reka je odnela i deo humusnog horizonta praveći useke i udubljenja.

Ogledno polje

Imajući u vidu ovakvo stanje na terenu zaposleni u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi savetuju poljoprivrednicima da u plodored polako uvode jednu jednogodišnju leguminozu. S tim u vezi, savetodavac za ratarstvo ove poljoprivredne službe Nada Lazović Đoković i Dejan Ivanović, poljoprivrednik iz sela Moštanica, u ovom selu podigli su ogledno polje soje sa ciljem da poljoprivrednicima ukažu na to da ovu kulturu mogu gajiti u proleće na preoranim površinama gde se voda dugo zadržala i da je ona odličan usev koji revitalizuje poplavljeno zemljište zato što ostavlja dovoljne količine azota.

Tokom rasta i razvoja na parceli ogledne soje, prema rečima savetodavca za ratarstvo, primenjivana su folijarna đubriva koja u sebi imaju oblik fosfora koji je odmah dostupan biljkama, odnosno imaju mikroelemente bor, mangan i molibden, a koji su neophodni za dobar i visok prinos kao i kvalitet zrna u ovako sušnim godinama.

Ogledno polje zasnovali su Nada Lazović Đoković i Dejan Ivanović (foto: G. Nastić)

"Korišćena su i nitratno sulfatna đubriva koja su bolja od klasičnih amonijačno sulfatnih jer sadrže nitratni oblik azota koji je odmah dostupan biljkama dok amonijačno sulfatni to čine sa 15 do 20 dana zakašnjenja, što je veoma kasno jer tada počinju da se razvijaju kvržice na korenu i biljka sama počinje da usvaja azot", naglašava Lazović Đoković.

Folijarna prihrana soje, dodaje, takođe je značajna jer doprinosi povećanju prinosa i kvalitetu zrna i to formulacije koje su namenjene uljaricama sa mikroelementima mangan i molibden koji daju biljci bolji start u proleće, povećavaju broj oplođenih mahuna i veličinu semena pa je samim tim i prinos veći.

"Prihrana pred cvetanje soje na ovom ogledu je rađena borom, a u fazi pre i tokom nalivanja zrna azotno sumpornim đubrivom. Na ogledu su bile zastupljene dve semenske kuće sa šest sorti i prinosi su se kretali od 2,7 do 3,4 tone po hektaru u ovako sušnoj godini."

Neophodna dobra aeracija

Soja se, naglašava vranjski savetodavac, u Pčinjskom okrugu može gajiti na crnici, smonici i aluvijalnom zemljištu. Za uspešno gajenje soje i normalan razvoj kvržičnih bakterija neophodna je dobra aeracija. Na aluvijalnim zemljištima i livadskim crnicama soju je moguće gajiti samo ako zemljište nije prevlažno i previše peskovito. Na lakim i peskovitim zemljištima je teško ostvariti visoke i stabilne pronose zbog velikih zahteva soje prema vodi, posebno u kritičnim periodima.

"Gajenje soje najbolje je na nižim terenima u onim delovima gde su povoljniji klimatski uslovi i gde veći uticaj imaju kiše i podzemne vode", poručuje.

Soju moguće gajiti samo ako zemljište nije prevlažno i previše peskovito

Unošenje mineralnih đubriva, kako ističu u vranjskoj poljoprivrednoj službi, specifično je za svaku proizvodnu parcelu pod sojom i zavisi od tipa zemljišta, količine hrane u njemu, načina proizvodnje sa ili bez navodnjavanja kao i od planiranog prinosa. U početnom rastu mladih biljaka neophodne su manje količine azota dok se na korenu još nisu formirale kvržice, pa se preporučuje sa predsetvenom primenom unošenje manjih količina azota u zemljište i to oko 30 do 40 kilograma po hektaru.

Fosfor i kalijum se unose u zemljište u jesen, sa osnovnom obradom zemljišta. Ne preporučuje se prihranjivanje soje u toku vegetacije kao ni predsetvena primena đubriva urea koja ima produženo delovanje, jer se biljke tada opredeljuju za lakše dostupan azot iz zemljišta i ne formiraju se kvržice na korenu biljaka. Prihranjivanje soje azotnim đubrivima ima smisla samo na kiselim zemljištima gde je onemogućen rad kvržičnih bakterija.

Plodored: Posle povrća i strnih žita

Za svako područje gajenja ove kulture postoji jedna "optimalna" gupa zrenja. U našim uslovima sorte prve grupe zrenja predstavljaju osnovu sortimenta, sorte iz grupe zrenja 0 su rane, a iz druge grupe zrenja su kasne. Zbog stresnih uslova koje pruzrokuju neuobičajeno visoke ili niske temperature ili dug period suše, period vegetacije može biti kraći ili duži.

Veoma rane sorte soje omogućavaju njeno gajenje kao drugog useva. Soja se može gajiti posle povrća, graška i strnih žita. Nakon žetve glavnog useva, setvu soje treba obaviti što je pre moguće i to sortama 00 i 000 grupe zrenja. Ako se setva obavi tokom juna i početkom jula, dobija se dovoljno vremena da rane sorte soje sazru. Iako u tom periodu postoji dovoljna količina efektivnih temperatura, nedostatak vode može biti problem.

Nedostatak vode može biti problem u uzgoju

Prvo zalivanje treba obaviti pre, odnosno posle setve, kako bi se obezbedilo ujednačeno nicanje. Svako naredno zalivanje treba usaglasiti sa potrebama soje za vodom i vremenskim uslovima.

Najveći problem koji se javlja u proizvodnji soje jesu korovi. Soja je osetljiva na njihovo prisustvo u ranim fazama rasta, a pravilan izbor mera u suzbijanju je od velikog značaja. Smanjenjem međurednog razmaka u setvi soje može se umanjiti negativan konkurentski uticaj korova i odložiti vreme njihovog suzbijanja.


Foto prilog


Tagovi

Uzgoj soje Plodored Azot u zemljištu Navodnjavanje soje Aluvijalna zemljišta Nada Lazović Đoković Dejan Ivanović


Autorka

Gordana Nastić

Više [+]

Dugogodišnja novinarka koja je zanat pekla na tekstovima iz oblasti poljoprivrede. U potrazi za novim temama rado obilazi poljoprivredna gazdinstva, ustanove, polja, voćnjake, sajmove.