• Rokovi setve
  • 07.12.2019. 16:00
  • Nišavski okrug, Niš

Na teritoriji Nišavskog okruga setva strnih žita ipak uspešna

Vreme optimalnog roka setve, nije moglo da bude ispoštovano. Ipak, najveći deo planiranih površina, na teritoriji nišavskog okruga, proizvođači su uspeli da poseju.

Foto: Depositphotos/zorandim
  • 69
  • 10
  • 0

Kako se činilo tokom čitavog oktobra meseca da se neće posejati ništa od planiranih površina pod оzimim usevima, setva se ipak u odgovarajućem obimu obavila. Dugotrajna suša od preko tri meseca i vrlo suvo i zbijeno zemljište, pogotovo na parcelama pod kukuruzom, koji je najćešći predusev žitu, onemogućavalo je bilo kakvu osnovnu obradu i pripremu tla za setvu.

Vreme optimalnog roka setve žitarica, nije moglo da bude ispoštovano. Na kraju optimalnog roka setve, jedva je posejano nešto više od 30 hektara pod pšenicom. Rani predusev, lakši tip tla i posedovanje teških tanjirača i jakih traktora, omogućili su pojedinim proizvođačima da seme pšenice na njihovim parcelama sačeka prve kiše u zemlji.

Setva tek posle 10. novembra

Ipak, najveći deo planiranih površina za setvu strnih žita na teritoriji nišavskog okruga naši proizvođači uspeli su da poseju. Setva je krenula tek posle 10. novembra sa pojavom prvih padavina bez kojih nije ni mogla da krene osnovna obrada, predsetvena priprema i sama setva. Krenulo se užurbano i ko god je planirao da seje, mogao je da poseje svoje parcele pod ozimom pšenicom.

Optimalni rok za setvu pšenice

Prošle godine mnogi proizvođači i nisu imali prilike da obave setvu. Da podsetimo, hladno vreme nakon toga, prolongiralo je nicanje za februar pa i mart mesec. Sa pojavom prvih padavina ove jeseni, preporuka proizvođačima u cilju ubrzanja, olakšanja i pojeftinjenja setve bila je da oni primenom tanjirača, agregata i rotofreza, primene redukovanu obradu tla kako bi što pre posejali. Ipak može se reći, da je setva koja je trajala oko dvadesetak dana obavljena u optimalnim uslovima i da se zahvaljujući povoljnim temperaturnim prilikama i uslovima zemljišne vlage već zelene polja pod pšenicom i ostalim vrstama ozimih strnih žita, što je veoma dobro sa aspekta kasnije setve i mogućnosti nadoknade u prinosu zbog takvih uslova.

Većina površina zasejana sopstvenim semenom

Čini se da, s obzirom na povoljnu vlažnost u setvenom sloju, nicanje nije bilo nikad bolje i brže. Opšta slika ovogodišnje jesenje setve je veliki procenat zasejanih površina sopstvenim, nedeklarisanim semenom. Kad su se stvorili uslovi za setvu i kad je trebalo da se seje, seme je povučeno iz prodaje sa prodajnih objekata i mnogi koji su želeli da kupe dorađeno i deklarisano seme, nisu imali priliku za to. Na tržištu nije bilo sorti domaćih selekcija. Nije bilo ni kvalitetnih sorti koje nude druge selekcione kuće.

Mogle su se naći dve do tri sorte selekcionih kuća koje zbog svog kvaliteta ne mogu biti prihvaćene od strane otkupljivača, sorte koje su dosta poskupljivale proizvodnju jer im je cena bila veća od 55din/kg. Dakle, vrlo skupe sorte za koje naši proizvođači nisu mogli da izdvoje sredstva. Uglavnom je preporuka da se one seju sa 220 kg/ha, dakle, za 10 odsto manje količine semena od sorti domaćih selekcija.

Bokorenje krenulo već polovinom novembra

Međutim, iskustvo mnogih proizvođača sa ovih terena i preporuke da se zbog kasnijeg sejanja, setvena norma poveća za 15 - 20%, ukazivali su na to da ne treba sejati manje od 250 kg/ha semena. Naime, preporučene norme sejanja sortnom agrotehnikom svake od ponuđenih sorti na tržištu, važe za optimalne uslove setve.

To znači setva u optimalnom roku, ali i nicanje, koje će omogućiti da bokorenje već krene najkasnije polovinom novembra. Setva na našim terenima najčešće zbog suše i nemogućnosti da se zaseje na vreme, nikada u proseku ne može biti pre početka druge dekade novembra. Fenofaza bokorenja često se odloži za početak ili polovinu marta pa se ne može postići željeni sklop useva. Sve to uz slabu primenu adekvatne vrste i količine đubriva, kao i izbalansiranog odnosa hraniva, ukazuje da se ne može poštovati preporučena norma setve već je treba povećati, pogotovo ako se radi o uslovima nekvalitetne predsetvene pripreme zemljišta, savetuje diplomirani inžinjer ratarstva i povrtarstva, Saša Stanković, iz PSSS Niš


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Dugotrajna suša Setva žitraica Primena tanjirača Setvni sloj Selekcione kuće Setvena norma Saša Stanković