Nadnica mnogima jedini način da prežive

Ozbiljan broj sezonskih radnika angažovan je u poljoprivredi jer uprkos savremenoj mehanizaciji neki poslovi se moraju obaviti ručno. Svake godine tokom proleća i leta veliki broj radnika najčešće u poljoprivredi radi sezonske poslove. To je za mnoge jedini način zarade, a ima i onih kojima je pored penzije ovo način da dodatno zarade novac i tako dopune kućni budžet. Sudeći po najavama radni status sezonskih radnika uskoro bi mogao biti zakonski regulisan, s obzirom na to da se trenutno priprema Zakon o sezonskim poslovima, a on će pozdrazumevati uvođenje vaučera, kako bi se zaštitila prava radnika i poštovali propisi.

Posao u polju izuzetno naporan

Sezonski radnici, ovih dana, imaju pune ruke posla, počevši od berbe povrća do poslova u voćnjacima, a od ove godine i u velikom broju malinjaka koji su podignuti u Bačkoj. Iz Mladenova svakog jutra na branje malina, paprika, kupljenje krompira ili vađenje luka svakodnevno odlaze četiri grupe radnika. Posla ima od ranog proleća do kasne jeseni, a često se radi i tokom zime kada je aktuelno klasiranje i pakovanje povrća. Godinama unazad nadničari svih generacija, muškarci, žene, bivši radnici, penzioneri, studenti i srednjoškolci, radeći na njivama zarađuju preko potreban novac.

Mnogima njiva jednini način da zarade novac

Neki od njih se nadaju da će najavljenim novinama uspeti da dopune radni staž dok su drugi sumnjičavi. Koviljka Trivunčević, iz Obrovca, ima 53 godine i 25 godina radnog staža, ali je godinama nezaposlena. Kao i za mnoge koji su sticajem okolnosti ostali bez stalnog zaposlenja jedini način da dođe do zarade je odlazak u nadnicu. Dnevnicu je zarađivala i dobijala, ali ne i radni staž.

"Posao na njivi je težak, ali u odnosu na neka prošla vremena, kada se radilo od jutra do večeri, sada su drugačiji uslovi. Tačno se zna od koliko do koliko se radi i kolika je dnevnica. Najčešće sam radila u jagodnjaku i moram da priznam da smo sa vlasnicima imali odličan odnos razumevanja i poštovanja, a kada vam oni ukažu poverenje treba ga i opravdati. Sa grupom radnika jesenas sam sadila maline. Posao smo korektno radili, a vlasnik je često znao da dođe na njivu i počasti nas kafom i pićem. Ima li išta bolje i korisnije za obe strane, nas kao radnika i njega kao poslodavca kada imamo korektan odnos", kaže Koviljka.

Naša sagovornica se požalila i na to da je u njenim godinama teško pronaći drugi posao izuzev posla na njivi. Trenutno je aktuelno branje malina i okopavanje. "Moram priznati da je teško pronaći posao negde drugde osim na njivi. Već sam rekla da je to naporan fizički posao, ali je i jedini način zarade. Najteže je brati jagode kada gotovo svo radno vreme provedem u čučećem položaju, a branje malina, takođe, nije jednostavno jer treba 8 sati provesti polusagnut što je naporno za kičmu. Kopanje isto može da bude teško ako je njiva zakorovljena", objašnjava Koviljka.

Najbolje ćemo znati kad Zakon zaživi u praksi

Trivunčevićeva napominje da se za osmočasovno radno vreme, koje podrazumeva jednu polusatnu pauzu za doručak i jednu pauzu oko podneva dnevnica kreće 1300-1500 dinara, a svaki sat prekovremenog rada naknadno se isplaćuje sa po 200 dinara. Ona je kao i mnogi sezonski radnici čula za novine u načinu plaćanja, ali ne zna kako će to funkcionisati u praksi. "Pojedinosti ne znam, ali videćemo kad Zakon zaživi", kaže ova nadničarka.

Janko Durgala, iz Pivnica, koji ovih dana angažuje radnike za seču sirka tvrdi da još nije imao vremena da se informiše o novinama u načinu isplate. Međutim, on naglašava da je dobro ukoliko će to nekome pomoći da dopuni radni staž i dobije penziju, ali u praksi će se vrlo brzo pokazati efekti tih novina. "Čuo sam da se pripremaju novine u načinu isplate sezonskih radnika, ali ne znam detalje. Ipak, kada Zakon bude stupio na snagu sigurno je da ću ga ispoštovati. Bez obzira na savremenu mehanizaciju neki poslovi se i dalje rade ručno i neophodna je radna snaga, recimo za branje paprike ili seču sirka. U grupama koje rade po selu ima mnogo nezaposlenih, penzionera, studenata i videćemo kako će kome nova pravila odgovarati", kaže Durgala.

Na kraju pomenimo i to da je sistem vaučera za zapošljavanje sezonskih radnika susedna Hrvatska uvela pre četiri godine i da se njihova primena pokazala kao dobra praksa.

Foto: bigstockphotos.com/Xilius