• Zrenjanin - licitacija državne zemlje
  • 08.01.2017. 11:00

Najskuplje u Botošu - 91.000 dinara za hektar

Najviša izlicitirana cena zabeležena je za državne njive u ataru sela Botoš, čak 91.000 dinara. Početne cene su duplirane i za parcele u atarima Melenaca, Banatskog Despotovca, Kleka i Orlovata. Umesto planirana tri, javno nadmetanje trajalo je četiri dana.

  • 7.338
  • 1.026
  • 0

Konkurs za javno nadmetanje za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta ove godine raspisan je u decembru, a sama licitacija održana je poslednjih dana prošle godine. Nekoliko godina unazad poljoprivrednici iz Zrenjanina i 22 naseljena mesta koja pripadaju ovoj lokalnoj samoupravi uspevali su da postignu dogovor i državne njive izlicitiiraju uglavnom po početnoj ceni.

Ovog puta u pojedinim seoskim mesnim zajednicama dogovora nije bilo, te su cene udvostručene, a negde su postignute i četiri puta više od početne.

Botošani oborili rekord - 91.000 dinara za hektar

Očigledno je da je najveće neslaganje vladalo među poljoprivrednicima Botoša. U toj katastarskoj opštini licitiralo se do 91.000 dinara. Neki od učesnika javnog nadmetanja, poput Nenada Grujina, ne mogu da objasne toliko neslaganje.

"Pojedinci neće da uzmu po 10 hektara, pa da zemlje ima za sve. Hoće sve za sebe, po 50 hektara. I onda njega ne interesuje kolika cena će biti. Ko radi puno zemlje ima i dobru mehanizaciju i radnike. Valjda mora sve to da uposli, drugog objašnjenja nema. Nema računice po toj cenu uzimati zemlju u zakup. Verujte mi da ne znam šta tu treba da se seje, koliko da rodi, a da se isplati. Svi računaju samo direktne troškove, a ne i amortizaciju koja je velika stavka. Prošle godine licitiralo se za 900 ha pa je bilo i dogovora. Ove godine u našem ataru ponuđeno je svega 300 ha. To je mnogo manje, a broj zainteresovanih poljoprivrednika ostao je isti. Možda nas je i više", rekao je Grujin.

Krajnji ishod ovog javnog nadmetanja slično komentarišu i ostale Nenadove kolege, koje žele da ostanu anonimne. Smatraju da se zemlja zakupljuje bez računice, te da se isplativost dovodi u pitanje.

U pet katastarskih opština duplirana početna cena

Javno nadmetanje za državne oranice na području Grada Zrenjanina umesto najavljena tri dana, trajalo je dan duže. Naime, u prvom krugu nadmetanja u pet katastarskih opština prilikom licitacije udvostručena je početna cena. Da bi se ovaj postupak nastavio, učesnici su morali da uplate i dupli depozit.

Osim Botoša, poljoprivrednici međusobno nisu mogli da se dogovore ni u Orlovatu, Kleku, Melencima i Banatskom Despotovcu.

Pava Topalović (32) iz Banatskog Despotovca nosilac je poljoprivrednog gazdinstva i zakupila je parcelu površine 28 ha po ceni od 69.500 dinara za hektar.

Pava Topalović

"Nas je malo i opet nismo mogli da se dogovorimo, iako smo pokušali nekoliko puta. Mislim da smo uz lep i kulturan razgovor i dogovor mogli da podelimo zemlju u našem ataru, da ne iznajmljujemo državnu zemlju po ovako visokim cenama", kaže ova mlada žena i dodaje:

"Mnogo mi znači ova površina koju sam uspela da izlicitiram, jer imam registrovano gazdinstvo, sa porodicom živim na selu, imam tri sina, a suprug i ja mnogo ulažemo u selo. Mislim da u sela treba još više da se ulaže. Mi imamo oko 30 hektara zemlje i bavimo se samo ratarstvom. Nezadovoljna sam ovom visokom cenom zakupa. Sad ćemo razmisliti šta ćemo tu sejati". Problem koji se javlja kod ovako kasno zakazanih javnih nadmetanja za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta upravo jeste plodored. Sada će sasvim sigurno izostati pšenica, a prilično je nezgodno ako sadašnji zakupac ne zna šta je sejao i koju agrotehniku je primenio njegov predhodnik.

Zrenjaninci zemlju zakupili po početnoj ceni

Poučeni lošim iskustvom od pre tri godine, kada su zbog izostanka dogovora državnu zemlju zakupljivali po visokim cenama, poslednje dve godine zrenjaninski paori drže se slogana da dogovor kuću gradi. Došli su spremni da čine ustupke. "Za njive na kojima je prvoklasna zemlja, cena zupa bila je 25.300 dinara za hektar. Parcele čija je cena od 4.000 do 6.000 dinara po hektaru nismo ni hteli da licitiramo, jer su to uglavnom pašnjaci i trstici. U zavisnosnosti od mesta i kvaliteta, prosečna cena po hektaru koju smo postigli na licitaciji je između 15.000 i 25.000 dinara. Ova cifra uklapa se i u našu kalkulaciju. Ali, kasnimo sa rokovima. Zemlja je odavno trebala da bude zatvorena ili da bude posejano žito. Tu smo onemogućeni, a videćemo kada ćemo ući na parcele i kakvi će biti prinosi", rekao je Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin. Zrenjaninski poljoprivrednici se slažu da bi bili u velikom problemu da se međusobno nisu dogovorili, jer bi u tom slučaju u startu ušli u, kako kažu, "debeli minus". No, ni ovo nadmetanje nije prošlo glatko. "Imali smo mnoge ljude sa strane. Oni nisu pravi poljoprivrednici sa područja grada Zrenjanina. Ipak, nekako smo uspeli da to završimo po početnoj ceni. Treba znati da je javnim oglasom već ponuđeno 180 hektara manje nego lane. Podelili smo se tako da u proseku svakom gazdinstvu pripadne oko pet hektara. Na našoj teritoriji oko 40 gazdinstava je licitiralo za državnu zemlju", objasnio je naš sagovornik.

Taraš nikome nije bio interesantan

Kada je zadovoljeno pravo prečeg zakupa na osnovu stočarstva i postavljenih sistema za navodnjavanje, ratarima je za javno nadmetanje na području Grada Zrenjanina ostalo 13.900 ha državne zemlje. U tri dana održano je oko 650 javnih nadmetanja. "Četvrtog dana licitiralo se u katastarskim opštinama u kojima je udvostručena početna cena. Kada se ovogodišnje izlicitirane cene uporede sa onima iz predhodnih godina, vidi se velika razlika. 2015. godine sve je zakupljeno po početnoj ceni. Tako je išla čitava licitacija. Sada to nije slučaj", kaže Nataša Tomić, predsednica Komisije za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta zrenjaninske lokalne samouprave.

Komisija za licitacije

Inače, zemlja u botoškom ataru je prvih klasa, tako da nije iznenađujuće što se za nju vodila bitka. Sa druge strane, za zemlju poslednjih klasa kvaliteta, gotovo da nije bilo interesenata.

"Ima zemlje koja je ostala neizlicitirana. Reč o oko 20 odsto ponuđenih površina. Za ove parcele niko nije bio zainteresovan jer je zemlja loša. Primera radi, ceo Taraš je ostao neizlicitiran. Niko nije bio zainteresovan da tamo uzme zemlju", napomenula je Tomić. Na osnovu prošlogodišnjih pokazatelja zrenjaninska lokalna samouprava očekivala je da će se u gradsku kasu od zakupa državnih njiva sliti oko 120 miliona dinara. Međutim, sada je sasvim izvesno da će ta suma biti najmanje tri puta veća od očekivane.

Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi