• Požari na njivama
  • 04.11.2019. 14:00

Nazire li se kraj stogodišnjoj praksi paljenja strnjike?!

Na njivama je sve češća pojava da poljoprivrednici pale strništa, a stručnjaci upozoravaju da požarima na njivama doprinosi suša, kao i to što poljoprivrednici nemaju dovoljno novca za oranje.

Foto: Depositphotos/Stockr
  • 386
  • 71
  • 0

Iako se lako može utvrditi čija je parcela i ko je šta radio na svojoj njivi, ratari i dalje pale kukuruzne ostatke. Ove godine na njivama je paljenje strnjike učestalije nego u prethodnim sezonama.

Profesor dr Miroslav Malešević navodi da požarima na njivama doprinosi suša i dodaje da poljoprivrednici nemaju dovoljno novca za oranje te da se zato, ocenjuje, odlučuju da kukuruzne ostatke zapale.

"Zemlja je suva i u uslovima suše teško je orati ostatke posle berbe kukuruza jer je potrebna dobra mehanizacija koju ratari nemaju. Za oranje u uslovima suše treba duplo više goriva nego kada je zemlja vlažna, a poljoprivrednici ne dobijaju odgovarajuću subvenciju za gorivo, kao što im nije dovoljno ni 4.000 dinara za obradu zemlje do 20 hektara," objašnjava Malešević.

Nasa satelit: Srbija u oktobru imala najviše požara u Evropi

Malešević: Nedostatak novca za oranje ne opravdava paljenje strnjike

On ističe da nedostatak novca ipak nije opravdanje za poljoprivrednike koji pale ostatke na njivama, ali naglašava da to rade oni koji nemaju velika poljoprivredna imanja, već male parcele. Ipak, dodaje takvih malih parcela je i u najvećem broju u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Bar 80 odsto ratara zna da ne treba paliti njive jer visoka temperatura šteti stukturi zemljišta, ali nemaju izlaz. Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, stvara se rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage. Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnjika zaorana na vreme, u toku jesenjeg oranja ima čak dva do dva i po puta više vlage od one na kojoj to nije urađeno," navodi Malešević dodajući da zaoravanje dovodi i do nicanja korova koji se posle toga može lakše uništiti.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti navodi da se u senćanskom ataru ne pale kukuruzni ostaci već da poljoprivrednici čekaju kišu kako bi oranje moglo da se obavi bez problema.

"Nema kiše, i to sada usporava jesenje oranje. Među poljoprivrednicima nema onih koji su se opredelili za to da se strnjike reše otvorenim plamenom. Znamo da ne treba da zemlja gori jer to šteti kvalitetu zemljišta," objašnjava Šoti, a prenosi Dnevnik.

Satelit snimio svako spaljeno strnište

Satelit nadleće domaće njive i beleži ono što se dešava

Kao jedna od mera kontrole paljenja ostataka na njivama i uvida u to ko to radi, uvedeno je nadletanje domaćih parcela satelitom na svaka četiri dana koji pravi nove snimke i beleži ono što se radi na njivama. To je omogućeno ugovorom koji je Srbija potpisala sa Evropskom satelitskom agencijom.

Do kraja godine poljoprivrednici koji pale ostatke na njivama neće biti sankcionisani, već će samo biti obavešteni da to ne rade, navodi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nedimović je dodao i da se paljenjem tih ostataka znatno uništava i eko-sistem. Osim štete po eko-sistem i stvaranja opasnosti po ljude i saobraćaj u blizini njiva, ovi požari stvaraju i veliku štetu u lovištu i na samoj divljači, poručuju iz Lovačkog saveza Srbije. Najveću štetu trpe podmlaci srneće divljači, divljih svinja, zečeva, kao i ptica koje se gnezde na domaćem području poput zaštićenih vrsta velika droplja i ždralovi.


Izvori

Dnevnik.rs


Tagovi

Požari na njivama Miroslav Malešević Ferenc Šoti Branislav Nedimović


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi