Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Prolećna setva
  • 19.03.2024. 07:30

Ne rizikujte sa ranijom prolećnom setvom - upozoravaju stručnjaci

Ako je temperatura zemljišta dovoljno visoka, već u martu bismo mogli započeti setvu. Ali, što ako dođe do hladnog talasa u aprilu? Na šta sve treba paziti, upozoravali su stručnjaci iz Srbije, Hrvatske i BiH.

Foto: Depositphotos/fotokostic
  • 1.222
  • 170
  • 0

Iza nas su natprosečno topli januar i februar, a visoke temperature su se nastavile i u martu. Ratari se uveliko pripremaju za prolećnu setvu. Ima li dovoljno semena, kako pripremiti kulture za vremenske nepogode, treba li u setvu krenuti ranije - neka su od pitanja koja smo postavili stručnjacima u našoj zemlji i regionu. 

U Srbiji suzbijanje glodara skuplje od cene semena

Kakva je situacija u Srbiji, ispričao nam je dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Smatra da su farmeri, ne samo u regionu, nego u celoj Evropi pažljivo osluškivali eho tržišta i na osnovu prošlogodišnje loše žetve seme nabavili još u decembru i januaru. 

"Nekada bi ljudi zakačili sejalicu za traktor, krenuli na svoju njivu, svratili u poljoprivrednu apoteku, kupili seme i otišli da seju. Odavno to više nije tako jer se i sama meteorološka situacija promenila. Setva se mora ranije planirati, više nije važno samo posejati nego i šta će se posejati", komentiše Bekavac dodajući da se kreiranjem novih hibrida poljoprivreda transformiše od pasivne u dinamičnu industrijsku granu. 

Kao najveći trošak prolećne setve u Srbiji on vidi trošak suzbijanja glodara na poljima.

"Jedan mi kolega kaže da će troškovi suzbijanja glodara biti veći nego troškovi za seme. Isti problem je u celom regionu", kaže on, naglasivši da je više razloga za ovu pojavu.

Jedan od njih je odsustvo predatora koji drže nivo poljskih miševa na razumnom nivou. Suve i tople zime vidi kao glavni razlog.

Suve i tople zime najveći su razlog za veliku populaciju glodara, kaže Bekavac (Foto: Arhiva)

"Kada je zima vlažna i imate puno prizemne vlage, glodari često oboljevaju od kojekakvih bolesti, pa se i na taj način smanji brojnost. To je nažalost izostalo zadnjih nekoliko godina".

Traže se tri kategorije hibrida

Kaže kako je prošla godina napravila dubok trag u promeni asortimana hibrida u regiji, a nakon oluja koje su pogodile i Hrvatsku i Srbiju te uzrokovale ogromnu štetu. Izdvaja posebnu kategoriju hibrida koji su pokazali dobru otpornost na olujni vetar. Sličnu situaciju očekuje i ovu godinu, a s obzirom na nadprosečne temperature od početka godine. 

"Sigurno će se tražiti tri grupe hibrida iz našeg asortimana, oni koji su otporni na sušu i visoke temperature te hibridi koji nisu prošle godine polegli, koje olujni vetar nije srušio", prognozira Bekavac. Otkriva da su u Srbiji vrlo traženi i ultra hibridi otporni na herbicid Focus Ultra koji se sve više koristi u suzbijanju divljeg sirka. 

Naglasio je i da oni koji su pokazali otpornost na sušu i visoke temperature, imaju i veliku tolerantnost na akumulaciju mikotoksina

I ovaj stručnjak smatra da bi setva mogla biti nešto ranija te da treba biti spreman da ukoliko se početkom aprila temperature ustale na 10°C, krene s njom.

"Pre travnja ne bih preporučio da se ide u setvu, bez ozbira na sve. Čuo sam da ima onih koji su sejali početkom marta. Ako im uspe, biće to izuzetak, ne pravilo. I dalje insistiramo na rokovima od prve nedelje u aprilu do 20. aprila, a što se zasniva na višegodišnjim podacima", zaključio je.

Kakvi se hibridi seju?

Poslednjih nekoliko godina veliki broj ratara, posebno ozbiljnijih proizvođača, pošto žele da se obezbede željenim hibridima, seme kupi još u jesen. Dipl. ing. agr. Siniša Hrgović kaže kako semena ima dovoljno. Smatra da nema problema za bilo koju od kultura, da na tržištu eventualno nedostaje hibrida ili sorti koje se više traže, a što je varijabilno, od lokacije do lokacije, kao i da dosta toga određuju i klimatski uslovi, područja sa više i manje kiše. 

"U našim istraživanjima se pokazalo neobično da za istok bolji prinos kukuruza daju raniji hibridi jer pre pobegnu ekstremnim uslovima sa visokim temperaturama ili sušnim razdobljem, dok na zapadu idu kasniji hibridi jer tamo ima više kiše pa je potencijal tih prinosa iskoristiviji", otkriva, dodavši da, na primer, neka sorta soje bolje rodi na istoku, dok na zapadu lošije te da sve zavisi od same mikrolokacije.

Hrgović u prošlogodišnjem kukuruzu

Hrgović kaže da su najzastupljeniji hibridi od srednje rane i srednje kasne vegetacije. Manje se seju rani i kasni. Takođe, zavisi i od namene, da li je kukuruz za zrno ili za silažu. Takođe, od istoka do zapada zna biti razlike u trajanju vegetacije pa je onda izbor pogotovo kod soje značajno različit jer kasnije sorte soje na zapadu teško mogu sazreti što dovodi do velikih troškova sušenja i riskantnija je proizvodnja. 

Rizikovati sa ranom setvom? 

Navodi da će ovogodišnja setva sigurno krenuti nešto ranije jer se rok zbog klimatskih promena svake godine sve više spušta. Kaže da gledajući fiziološke potrebe biljke, ako je temperatura tla dovoljno visoka za sjetvu, već u martu možemo sejati i suncokret i kukuruz, a neki krenu i sa sojom.

"No, taj rizik ne bih priuštio sebi jer kod kukuruza, i ako dođe do nepogoda, snađete se za seme, možete ga presejati, ali kod soje ako se promijeni situacija u zemljištu, dolazi do znatnog gubljenja energije klijanja i kompletan usev može propasti", napominje dodajući da se zadnjih nekoliko godina dolazi do pojave hladnog udara u četvrtom mesecu pa temperatura bude značajno niža od prosečne, ispod pet ili šest Celzijevih stupnjeva. Tada usev trpi, a što duže takav proces traje veća je šansa da će se morati presejati ili ponovo sejati.

"Postoje hibridi tolerantni na nešto niže temperature, ali se ipak treba savetovati sa semenarima. Ulaziti u setvu kukuruza sredinom trećeg meseca u značajnom postotku predstavlja veliki rizik", ponavlja Hrgović. 

Još jedan važan uslov za dobar razvoj biljke je vlaga u zemljištu. Ako postoji nedostatak, seme se nešto dublje poseje. U slučaju da se ide u ranu, pliću setvu pa se taj sloj zemlje brže i ohladi i ugre, može doći do velikih problema. Oni koji imaju veću površinu treba da ranije krenu sa otpornijim hibridima, ali ipak ne preterivati, savetuje ovaj stručnjak.

Valja se držati rokova (Foto: Depositphotos/DevidDO)

"Duža vegetacija može potencijalno dati veći broj listova i bolju rodnost. Mogu se izbeći i eventualno loši uslovi u vreme cvetanje u junu i julu. Ali, rana setva i dalje predstavlja rizik", ističe te podseća da je optimalno sejati u dosadašnjim kalendarskim rokovima koji se zasnivaju na višegodišnjim procenama. Takvi uslovi puno ranije niču, imaju puno bolji početni porast, u boljoj su kondiciji u odnosu na one koji se ne seju u optimalnim uslovima.

U BiH troškovi setve oko 1.030 evra/ha

U Bosni i Hercegovini ne očekuju veće poremećaje kada je reč o nabavci semena za prolećne kulture, kaže prof. dr. Hamdija Čivić, s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Troškovi bi, pak, mogli biti niži u odnosu na prethodne, krizne godine. Prema računici profesora Čivića, troškovi setve kukuruza po hektaru u BiH bi bili oko 1.500 do 2.000 KM (780 do 1030 evra), zavisno od područja uzgoja, a ako se u njih ubroji i berba, onda su iznad 2.000 KM.

Čivić prognozira niže troškove (Foto: Arhiva)

"Prosečni troškovi za pripremu zemljišta, oranje, je oko 300 KM po hektaru, tanjiranje oko 150 KM, takođe i setva 150 KM, prskanje herbicidima 150 KM. Troškovi za nešto kvalitetnije hibride je također oko 150 KM, a što zavisi od gustoći setve, je li za zrno, silažu, u kojim agro - ekološkim uslovima raste i koja je FAO grupa zrenja. Troškovi đubriva su najveći, oko 600 KM", precizirao je. 

Mogu se javiti mrazevi

Čivić takođe upozorava da se prilikom odabira datuma setve svakako treba pridržavati agroekoloških optimalnih rokova. Za područje BiH ona počinje 15. do 20. aprila te traje do 1. maja.

"Istina je da smo svedoci ekstremno toplog vremena ove godine u odnosu na prošlogodišnje proseke i moguće je da setva krene ranije, ali to sa sobom nosi izvesne rizike. Nije isključeno, pogotovo kada su u pitanju kontinentalni delovi BiH, da se jave mrazevi, a kukuruz je termofilna kultura", naglašava Čivić. 

Kaže da i tamo nedostaje vlage u zemljištu, budući da nije bilo dovoljno snega niti drugih padavina ove zime. 

Pišite nam u komentaru ispod teksta, kada ćete vi u setvu?

Da li ćete sejati ranije, čim se ustali temperatura ili ćete se držati rokova? 


Tagovi

Siniša Hrgović Goran Bekavac Hamdija Čivić Troškovi Prolećna setva Setva kukuruza Setva suncokreta Setva soje Rokovi setve Ranija setva


Autorka

Maja Celing Celić

Više [+]

Hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.


Partner

Agroklub d.o.o SRB

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/