• Faze razvoja žita
  • 24.11.2019. 14:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Ruma

Nedavne padavine dobro došle nicanju pšenice

Prema nekim podacima, u Sremu je palo oko 25 litara kiše po metru kvadratnom, što će okvasiti površinski sloj zemljišta i u svakom slučaju pospešiti nicanje hlebnog žita.

Foto: Zlatko Markovinović
  • 350
  • 67
  • 0

I ove jeseni sremski poljoprivrednici su u svoju strukturu setve uvrstili pšenicu čija setva, iako su rokovi prošli, još uvek nije završena. Oni koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra, sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početka bokorenja, ali zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast. Istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju. Ipak ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu.

Upravo zbog vremenskih uslova i ovih dana mogu da se vide sejalice u njivama, što jasno govori da setva još uvek nije završena, a poljoprivredni stručnjaci očekuju da hlebno žito u našoj zemlji bude zastupljeno na blizu 500 hiljada hektara, što će omogućiti dobre zalihe, a biće ga i za izvoz.

Uslovi su dobri za nicanje

Najveći deo površina pod pšenicom u rumskoj opštini, zasejan je u prvoj dekadi oktobra, ali je usev slabo nikao zbog nedostatka vlage u zemljištu pa će kiša koja je padala svakako ubrzati razvoj useva. Prema nekim podacima, u Sremu je palo oko 25 litara kiše po metru kvadratnom, što će okvasiti površinski sloj zemljišta i u svakom slučaju pospešiti nicanje hlebnog žita.

"Na području opštine Ruma ove jeseni zasejano je oko 10.000 ha pod pšenicom. Setva je trajala od početka oktobra pa do kraja prve dekade novembra. U prvim rokovima, uglavnom su sejane površine gde su predusevi soja i suncokret. Zbog nešto sporijeg otpuštanja vlage kod kukuruza, setva pšenice na ovom predusevu uglavnom je bila u drugoj polovini oktobra", objašnjava Goran Drobnjak, stručni saradnik za strna žita u Poljoprivredno stručnoj službi u Rumi. Oktobar je bio relativno suv i omogućio je nesmetano odvijanje setve tako da su najveće  površine posejane u optimalnom agrotehničkom roku. Početkom novembra imali smo kiše tako da su se uz toplo vreme i dovoljno vlage u zemljištu stvorili dobri uslovi za nicanje useva, dodaje on.

Jesenja setva žitarica počela u decembru

Milenko Malešević, poljoprivrednik iz Pavlovaca po prvi put je pšenicu zasejao u novembru, ali morao je tako zbog suše. "Pšenice ove jeseni imam na devet jutara. Nisam je posejao u oktobru već u prvoj polovini novembra i to u suvo zemljište pa očekujem da će sada biti bolje. Pala je kiša pa pšenica lepo niče, a ništa nisu bolje one koje su zasejane u oktobru u zemljište bez vlage. Svi znamo da je najjeftinija agrotehnička mera poštovanje rokova setve, ali ako zemljište nije kako treba, onda kašnjenje ne smeta. Obišao sam juče žito i niklo je baš kako treba. Za sada je dobro, jedino što ne bi valjalo da bude jutarnjih mrazeva jer je usev daleko od faze bokorenja", ističe Malešević.

Vreme utiče i na pojavu štetočina

Ovo isto potvrđuju i poljoprivredni stručnjaci, ali upozoravaju i na pojavu vaši i cikada. "Pšenica se trenutno u zavisnosti od roka setve nalazi u različitim fazama razvoja - od  faze dva lista do punog bokorenja. Toplo vreme dovelo je do pojave lisnih štetočina na pojedinim usevima iz prvih rokova setve", navode iz PSSS Ruma.

Ovo su i prenosioci virusnih oboljenja na pšenici pa u slučaju veće brojnosti ima opravdanja izvršiti insekticidni tretman u jesen. Nakon nicanja useva treba obilaziti parcele kako bi se pratila i brojnost štetnih glodara koji se svake godine javljaju u manjem ili većem broju. U slučaju jačeg napada treba izvršiti i njihovo suzbijanje.


Tagovi

Hlebno žito Faza tri lista Faza bokorenja Nedostatak vlage Goran Drobnjak Milenko Malešević Vaši i cikade Insekticidni tretman


Autor

Zlatko Markovinović

Glavni i odgovorni urednik televizije "Fruška gora", autor i voditelj poljoprivredne emisije "Zdrav domaćin".