Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji je u proseku starija od 18 godina na gazdinstvima, dok je u zemljoradničkim zadrugama njena starost od 10 do 12 godina. Za uspešan i održivi razvoj agrara potrebno je što pre zameniti više od 50 odsto poljoprivrednih mašina.
Žetva pšenice je završena, sumirani su rezultati od prinosa do otkupne cene. A jedna od karakteristika ove proizvodne godine, kada je reč o hlebnom zrnu u srednjem Banatu, je veliki procenat parcela na kojima je ovaj usev polegao.
Stručnjaci su upozoravali da ratari ne prekoračuju setvenu normu i ne preteruju sa unošenjem azota kako ne bi došlo do poleganja pšenice. No, ova pojava je ipak bila učestala čemu su doprinele i obilne padavine praćene jakim vetrovima. Ipak, poljoprivrednici koji poseduju kombajne novijih generacija koji imaju podizače nisu pretrpeli štete. Ovo je samo jedna od situaija koja ukazuje da savremena mehanizacija smanjuje troškove u poljoprivrednoj proizvodnji.
Podaci poslednjeg popisa poljoprivrede iz 2012. godine pokazuju da je tada bilo 17.800 registrovanih kombajna. Od tada do danas uvezeno je još 382 nova i 2.700 polovnih. "Kada se sve sabere u Srbiji trenutno postoji oko 22.000 kombajna. Na žalost dominira starija mehanizacija. Na privatnim gazdinstvima poljo mehanizacija je u proseku stara 18 i više godina, dok je njena starost u zemljoradničkim zadrugama i sličnim poljoprivrednim imanjima od 10 do 12 godina", kaže Đorđe Mišković, generalni sekretar Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.
Naše njive obrađuju se pomoću 410.000 dvoosovinskih traktora, oko 200.000 jednoosovinskih i oko 300.000 moto-oruđa i preko dva miliona ostalih mašina i opreme. U upotrebi je oko 20.000 žitnih kombajna, oko 31.000 berača kukuruza u klipu i oko 11.000 silažnih kombajna. Za uspešan i održivi razvoj agrara potrebno je što pre zameniti više od 50 odsto poljoprivrednih mašina. Primarni proizvođači kažu da je to nemoguće, jer su i ovako prezaduženi kratkoročnim i dugoročnim kreditima.
Vodeći domaći proizvođači poljoprivredne mehanizacije poput IMT-a, IMR-a, Zmaja, Pobede i drugih, nestali su sa liste specijalizovanih fabrika. Agrar je upućen na uvoz mašina, a Institut za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada procenjuje da zbog toga našu zemlju očekuju gubici od najmanje milijardu evra na godišnjem nivou preko poljoprivrede.
Treba istaći i da zastarela mehanizacija umanjuje produktivnost u realizaciji tehnoloških procesa. Takođe, sa njom se ne postiže potreban kvalitet a to je osnova za postizanje visokih prinosa zdravstveno bezbedne hrane. Tu je i povećavanje troškova preko povećanja potrošnje goriva i maziva kod pogonske i pokretne tehnike, takođe se uvećavaju troškovi remonta i održavanja. Valja istaći da upotrebom zastarele mehanizacije opada bezbednost na radu, oštećuje se zemljište i uopšte životna sredina.
"Želim da uputim dva apela. Prvi je namenjen zakonodavcu. Treba ograničiti, odnosno redukovati uvoz korišćenih poljoprivrednih mašina. Neophodno je uvesti kriterijume koji će se odnositi na godine starosti odnosno na emisiju gasova. Drugi apel odnosi se na racionalizaciju. Kao primer navešću kombajne. Neophodno je uskladiti broj ovih poljoprivrednih mašina sa hektarima", poručuje Mišković. On ističe značaj mašinskih prstenova i najavljuje pokretanje akcije koju će sprovoditi zajedno sa Zadružnim savezom Vojvodine.
Razgovarajući sa našim poljoprivrednicima došli smo do saznanja da su i te kako upućeni u tematiku mašinskih prstenova. Ali, negde izostaje volja da se oni i oforme.
Pre nešto više od 20 godina u Sloveniji su zeživeli mašinski prstenovi. Upravo u to vreme počele su u poljoprivrednu proizvodnju da se uvode nove tehnologije poput baliranja sena i silaže. Slovenci kažu da ukoliko ne bi bilo mašinskih prstenova mnogo malih poljoprivrednika uopšte ne bi moglo da koristi nove tehnologije jer su one skupe. A i troškovi bi bili mnogo veći nego što je to sada slučaj.
U ovoj zemlji posluje sektor Mašinski prsten Slovenije koji obuhvata 308 mašinskih prstenova. U njima je udruženo 6.200 poljoprivrednih gazdinstava od ukupno 25.000. Slovenci nastoje da u narednom periodu broj mašinskih prstenova dupliraju iako je to dugoročan proces. Oni funkcionišu po klasičnom austrijskom, nemačkom i luksemburškom modelu. To znači da su pravno - formalna udruženja u koja su uključena poljoprivredna gazdinstva. Mašinski prstenovi obavljaju koordinaciju među poljoprivrednicima kojima je potrebna određena usluga i onih koji sa određenom mašinom i radnom snagom taj posao mogu da obave.
Tagovi
Autorka
