Novembarska setva pšenice u Podrinju

Iskustvo nas uči da je svaka poljoprivredna godina priča za sebe. U Iščekivanju neke idealne godine ratarima ostaje da se prilagode novonastalim prilikama kakve vladaju ove jeseni u celoj Srbiji, pa i u Podrinju. Nedostatak padavina usporio je setvu hlebnog žita i najveći deo planiranih površina zasejan je van optimalnih rokova.

"Na teritoriji grada Loznice i opština Krupanj, Ljubovija i Mali Zvornik, pod pšenicom se svake godine zaseje oko 4.000 hektara. Prema informacijma sa terena, do sada je zasejano oko 3.500 hektara. Kiša je pala u poslednji čas i omogućila lakšu pripremu zemljišta za setvu, ali i pomogla tek posejanoj pšenici da bolje napreduje", kaže Dušan Despotović iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Loznica.

Žitu je uvek bolje u zemlji, nego u ambaru

Ostatak površina biće zasejan narednih dana, a iako je ta setva daleko izvan oprimanih rokova, ratari će sigurno imati bar neki rod, jer žitu je uvek bolje u zemlji nego u ambaru. Uz napomenu da bi sa svakim pomeranjem rokova trebalo povećavate i setvenu normu.

"Posejana pšenica dobro je nikla i trenutno je u fazi intenzivnog porasta i polako se priprema za fazu bokorenja, koja je i najvažnija za dobijanje dobrih prinosa. Što više bokorenja, više klasova samim tim bolji prinos. Ali sa agronomske tačke gledišta, bolje ikakav prinos nego nikakav. Pšenica je za sada u dobrom stanju, ali savet ratarima je da obavezno obilaze svoje parcele", kaže Despotović.

Šta pravi probleme ratarima?

Nedostatak padavina i manjak zemljišne vlage napravio je najviše problema ratarima ove jeseni. Setva je i kasnila jer osnovna obrada zemljišta nije mogla biti urađena kvalitetno i na vreme. Drugi problem pravi nedostatak adekvatne mehanizacije za redukovanu obradu, koja bi omogućila pripremu parcela i u sušnim godinama. Poljoprivrednici koji žele ozbiljno da se bave ratarstvom, i da ne zavise mnogo od vremenskih prilka, moraju razmišljati o investicijma u bolje mašine. Trenutno postoje konkursi i kod Ministarstva poljoprivrede, ali i IPARD fondovi koji mogu da se iskoriste za tu namenu.

Ove godine prinos hlebnog žita u Podrinju bio je zadovoljavajući i pored otežanih uslova u periodu same žetve. Dugotrajne kiše u maju i junu uzele su danak, ali su ratari bili zadovoljni. Sa očekivanjem i nadom da će se ponoviti leto 2017. kada su prinosi bili i preko pet tona po hektaru, a kvalitet zrna odličan, ratari završavaju ovogodišnju setvu.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor