O pravilniku, profitu i setvi žita

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine donelo je krajem jula 2016. godine novi Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina, koji će se primenjivati od 1. januara 2018. godine. Donošenje novog Pravilnika je bio povod da udruženje poljoprivrednika 100P plus, u Novom Sadu petog oktobra organizuje tribinu posvećenu ovom Pravilniku ali i temi setve pšenice, to jest tome da li i koliko poljoprivrednici u Srbiji treba ove jeseni da seju hlebno zrno, ako se uzme u obzir činjenica da je cena pšenice na nivou 14,50 do 15,00 dinara bez PDV-a.

Stara priča: plaćanje žita po kvalitetu

Priča da će se pšenica plaćati po kvalitetu ima višegodišnju tradiciju kod nas, ali sve je obično i ostajalo samo na rečima. Praksa je bila da se takav otkup najavljuje u jesen, a kada bi žetva pšenice pristigla svi bi već zaboravili šta su govorili. Tako da ostaje pitanje da li će se i ovaj novi Pravilnik zaista primenjivati. Učesnici Tribine, uputili su kritike na račun Novog pravilnika po kome bi se pšenica razvrstavala.

Prof. dr Đorđe Psodorov iz Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu podsetio je da je i ranije, još u SFRJ, bilo sasvim dobrih Pravilnika po kojima se žito ocenjivalo po kvalitetu , boljih u odnosu na novousvojen. On je istakao da se uopšte trgovci vrlo malo odlučuju za kontrolu kvaliteta pšenice, što je recimo prošle godine bilo razlog za vraćanje pšenice namenjene izvozu, jer nije zadovoljila dogovoren kvalitet, to jest određen sadržaj proteina. Da je roba kontrolisana na kvalitet do ovakve situacije ne bi došlo.

Srbija je napredovala poslednjih godina u proizvodnji žita. Prinosi u Vojvodini dostižu i preko devet tona po hektaru, a na nivou države prosečan prinos je oko 4,5 tone. Iza nas su dve rodne žetve. Ovog leta pšenica je požnjevena s površine oko 600.000 ha, a s obzirom na to da nismo pronašli tržišta kako bi je izvezli, a sami ne možemo da je potrošimo imamo značajne rezerve. Zbog male tražnje za pšenicom imamo situaciju da su se cene žita, brašna i stočnog brašna izjednačile.

Da li ima profita u poizvodnji hlebnog zrna?

Da u našem društvu nema interesa da se stvari promene kada je proizvodnja pšenice upitanju mišljenja je i prof. dr Miroslav Malešević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Stoga je razumljuvo što se proizvođači hlebnog zrna odlučuju za kvantitet a ne kvalitet zrna. Ako se sagleda visina troškova proizvodnje sa prihodom koji donosi pšenica računica je tanka. Čak i ako se ostvari neka dobit kratko traje s obzirom na to da u jesen slede nova ulaganja u setvu. Ovo je period kada smo na raskršću ako govorimo o proizvodnji pšenice, smatra dr Miroslav Malešević jer profita jednsotavno nema u ovoj proizvodnji. To je razlog što će ove jeseni pšenicu sejati oni koji je zaista vole i oni koji to moraju da urade zbog plodoreda.

Neuređeno tržište

Na tržištu Srbije u prometu je oko 70 sorti pšenice. Ipak, mnogi se odlučuju za setvu nedeklarisanog semena. U ovoj raboti posebno zabrinjava to što se dezinfekcija semena ne radi na odgovarajući način, a dorada se radi po selima na “točkovima”. Korišećenje nedeklarisanog semena kao i nepoštovanje plodoreda u poljoprivrednoj proizvodnji dovele su do toga da je danas potrebno pšenicu hemijski tretirati do tri puta. I cene semena pšenice varijaju, domaće u odnosu na one iz inostranstva u odnosu 1:2. Cene domaći su 25 do 26 dinara a inostranih oko 50 dinara.

Đubrenje najvažnije

Da bi se postigao visok prinos i kvalitet zrna presudne su agrotehničke mere. Na prvom mestu, ističe dr Miroslav Malešević, je adekvatno đubrenje, a u vezi čega posebnu pažnju treba obratiti na to da je ova godina bila rodna te su zalihe hraniva u zemljištu male. U proseku, prinos 10 tona zrna kukuruza sa žetvenim ostacima iz zemljišta iznese oko 250 kilograma azota i 120 do 130 kilograma fosfora. Prinos soje od pet tona čak oko 300 kilograma azota. Iznesene količne treba i vratiti zemljištu. Stoga je preporuka, pred ovogodišnju setvu da se poveća količina azota u osnovnoj obradi na 80 kilograma a u severnim krajevima Vojvodine i nekim delovima Banata i više. Količine P i K u zemljištu potrebno je odrediti na osnovu analiza plodnosti zemljišta. Osim đubrenja, sejanja deklarisanog semena podrazumeva se i poštovanje agrotehničkih rokova setve.

Na tribini je bilo reči i o odnosu prinos-kvalitet ali i hibridnoj pšenci koja je od nedavno na domaćem tržištu.

Foto: bigstock.com/felinda