Obrada hidromorfnih zemljišta

Kraj leta je pravo vreme za obradu i pripremu zemljišta za setvu uljane repice. Preduslov je kvalitetno obavljeno prašenje strništa nakon žetve ozimih žitarica. Preporučuje se da uljana repica bude zastupljena u odnosu na ostale ratarske kulture najmanje 20% do 30%.

Temeljne postavke obrade zemljišta, odnosno, zahvata u oraničnom sloju jesu:

• antropogeni uticaj i stvaranje antropogenog sloja mehaničkim zahvatom u pedosferi na dubini 25 -30 cm;
• stvaranje povoljnih vodo-vazdušnih odnosa u zemlji;
• uništavanje biljnog pokrova (samonikle korovske flore na strništu);
• stvaranje uslova za unošenje mineralnih ili organskih đubriva u zemlju;
• popravljanje fiziološkog, hemijskog i biološkog kompleksa zemljišta.

Osnovna obrada zemljišta najčešće se sprovodi na teškim hidromorfnim zemljištim, oranjem na dubinu 25-30 cm. Dubina oranja zavisi od: dubine oraničnog (humusnog sloja ), od stanja podzemnih voda, teksture, nagiba terena i zahteva kulture, u ovom slučaju uljane repice.

Preporuka je da se posle svake kiše dodatno tanjira strnište, kao priprema za oranje. Ovim načinom prekida se kapilaritet tla i njegovo isušivanje - postiže se efekat "otpuštanja zemljišta".

Ovakvim pristupom postiže se nekoliko povoljnih fizičkih efekata:

• povećanje volumena i mikropora u površinskom sloju zemljišta;
• manji otpor zemljišta pri oranju;
• regulaciju vodo-vazdušnih odnosa u površinskom sloju zemljišta;
• povećanje mikrobiološke aktivnosti, što povoljno utiče na početnu mineralizaciju organske materje (žetvenih ostataka);
• provociranje nicanja korova.

Vizualnim pregledom proizvodne površine stiče se utisak da se zemljište, i uprkos maloj količini padavina, napilo poput sunđera i opustilo, pa je kao takvo u određenom momentu povoljno za oranje. Navedeno se lako možemo proveriti lopatom, zakopavši je u zemlju na dubinu 25 cm do 30 cm ili povlačenjem probne brazde.

Nakon oranja zatvoriti brazdu

Na zemljištu na kojem se nije postupilo na ovaj način, ono je i dalje zapečeno, sa vidljivim pukotinama u površinskom sloju. Nepogodno je za oranje, zbog velikih mehaničkih otpora.

Oranje je kvalitetno kada se brazda mrvi. Kada puca i lomi se u komade, to je loše oranje sa velikim otporima u zemlji i otežanom daljom pripremom za setvu.

Čim je izvršeno oranje, brazda mora biti odmah zatvorena sa jednim ili dva prohoda tanjiračom, uz unošenje mineralnog đubriva, kako bi se sprečilo isušivanje. Zatvaranje preorane brazde izvršićemo kod hidromorfnih zemljišta onda kada je moguće postići efekt mrvljenja i rasipanja granulata, sve do praškaste strukture. Ako je zemljište prevlažno, nije dobro, jer je plastično. Busenje se oblikuje u oblutke različite granulacije. Ako je presuvo, obluci se vrte. Ni u jednom slučaju nemamo praškastu komponentu, koja je itekako potrebna u setvenom sloju zemljišta, pogotovo kod biljaka sitnog semena, kao što je uljana repica.

U našim proizvodnim uslovima optimalni rokovi za setvu uljane repice su od poslednje dekade avgusta, pa sve do poslednje dekade septembra. Zbog suše, u avgustu često izostaju navedeni radovi, pa se kasnije priprema zemljište i seje uljana repica, što može izazvati dosta negativnih posledica.

Obavezno je i valjanje

Kod ovakvog pristupa obradi hidromorfnih zemljišta za setvu uljane repice, preostaje nakon kiše plitko brananje, setva i obavezno valjanje. Valjanjem se postiže bolji kontakt semena sa zemljom i brže i ujednačeno nicanje useva.

Od fenofaze klijanja i nicanja, pa sve do završetka formiranja rozete, biljci uljane repice potreban je kvalitetan supstrat za brzi razvoj i rast korenove mase. Ovakvim načinom obrade i pripreme, to se postiže. Biljke uljane repice snažnog korena i zadovoljavajućeg sklopa useva, garancija su kvalitetnog i brzog razvoja u proleće i postizanja očekivanog visokog roda.

Autor i foto: dipl. ing. agr. Marijan Matokanović