Optimalni rok za uzgoj spelte

Spelta (krupnik pir) ima skromnije zahteve prema klimatskim i zemljišnim uslovima, kao i prema agrotehnici. Otporna je prema štetočinama i bolestima, pa je pogodna za ekološku proizvodnju.

Ovakva proizvodnja strnih žitarica zasnovana je na: korišćenju plodoreda sa većim učešćem leguminoza, žetvenim ostatacima, zelenom đubrenju, korišćenju mikrobioloških preparata, mehaničkoj kultivaciji i biološkoj kontroli bolesti, štetočina i korova.

Spelta je ozima žitarica i agrotehničke mere su gotovo identične kao kod pšenice. S obzirom na to da je gentetski predak pšenice, izrazito je otporna na sve bolesti koje pogađaju pšenicu i ostale žitarice, a takođe je otporna na niske temperature. Seme je dobro zaštićeno od spoljnih zagađenja u tvrdoj ljusci, tako da se lako može ekološki uzgajati.

Dobra sirovina za prehrambenu industriju i ishranu stoke

Prava spelta je jedna od najstarijih kultivisanih biljaka poznatih čoveku. Dobra je sirovina za prehrambenu industriju i ishranu stoke. Za razliku od obične pšenice, prava spelta ima lomljivo klasno vreteno. Rezultat vršidbe su klasići, koji najčešće sadrže dva zrna čvrsto zatvorena, a manjim delom, kao i kod obične pšenice, tu je uključeno i potpuno ovršeno zrno.

Spelta se može uzgajati na siromašnijim zemljištima i na većim nadmorskim visinama u odnosu na pšenicu. Odgovaraju joj plodna, duboka i umereno vlažna zemljišta, blago kisele reakcije. Ima višu stabljiku (oko 120 cm) u odnosu na pšenicu i lakše poleže. Klasovi su dugački.

Po sadržaju proteina, spelta spada u sam vrh među žitaricama, jer sadrži od 12,5% do 19,5% proteina u zrnu.

Predusevi

Razlog za uzgoj spelte je sve veća potražnja za prehrambenim namirnicama proizvedenim tehnologijom koja važi za održivu i ekološku poljoprivredu.

Ona se na istoj površini može ponovo uzgajati nakon tri do pet godina. Predusevi mogu biti mahunarke, koje obogaćuju zemljište azotom, uljana repica, suncokret, kukuruz, krompir, šećerna repa i zob. Jednogodišnje mahunarke (soja, grašak, pasulj) su odlični predusevi, jer dozrevaju ranije i nakon žetve ostaje dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljišta za setvu. Ukoliko je kukuruz predusev spelti, treba birati hibride kukuruza kraće vegetacije. I šećerna repa je dobar predusev, ali se mora na vreme izvaditi, zbog pravovremene obrade zemlje i setve spelte.

Potreba spelte za vlagom

Tokom vegetacije, potrebno je 500-700 mm dobro raspoređenih padavina. Na nedostatak vlage, spelta je najosetljiviji u fazi vlatanja i tokom formiranja i nalivanja zrna. Kritično razdoblje u odnosu na suvišnu vlagu je pred kraj vegetacije (maj-jun). Stres uzrokovan visokim ili niskim temperaturama tokom cvetanja i nalivanja zrna može uzrokovati pad prinosa.

Obrada zemljišta i setva spelte

Obrada zemlje je ista kao i za ozimu pšenicu, a zavisi od preduseva, tipu zemljišta i količine žetvenih ostataka preduseva. Osnovnu obradu ili oranje dovoljno je obaviti na dubinu 20 cm - 25 cm, dve do tri nedelje pre setve.

Dopunsku ili predsetvenu obradu treba obaviti tako da površinski setveni sloj bude orašasto-mrvičaste strukture do dubine setve. Kvalitetna priprema tla za setvu omogućava istu takvu setvu, brže i ujednačenije nicanje.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta i od vremena setve, a iznosi od 3 cm do 5 cm (na lakšim zemljištima dublje, a na težim pliće). Setva se obavlja sejačicama za strne žitarice na najčešće međuredni razmak 12,5 cm.

Obrada zemlje je ista kao i za ozimu pšenicu (Dinesh Valke / Flickr)

Žetva spelte

Žetvu treba započeti kada vlaga zrna iznosi 12% - 13%. U našim agroekološkim uslovima, žetva se obavlja sredinom i u drugoj polovini jula, zavisno od roka setve, izabrane sorte i vremenskih uslova.

Spelta ima niže prinose zrna od pšenice. U različitim istraživanjima prinos neoljuštenog zrna kreće se u širokom rasponu od 3,1 t/ha do 6,9 t/ha. U prosečnoj godini, u našim uslovima ostvareni prinos neoljuštenog zrna spelte je oko 5,0 t/ha.

Nakon žetve potrebno je oljuštiti zrna ljuštilicom za speltu, neposredno pre mlevenja. Time se osigurava dugotrajno čuvanje hranjivih materija i zadržavanje svežine. Postupak ljuštenja je protočni. Ljuštilice su opremljene ventilatorom, koji izvlači ljuske. One se u daljem postupku odvajaju u zasebnom filterskom odvajaču.

Optimalni uslovi za setvu od oktobra do početka novembra

Iz iskustva ekoloških proizvođača, setva prave spelte obavlja se u optimalnim uslovima, a to je od oktobra do početka novembra sa 180 kg/ha - 220 kg/ha semena.

Kod setve bi bilo dobro koristiti koristiti i razne biopreparate (bakterije, mikroorganizme), kojima se povećava otpornost biljke na razne uzročnike bolesti i štetošine. Bezopasni su za ljude i potpuno su ekološki, a sve navedeno pomaže u proizvodnji.

U proleće se može obaviti folijarna prihrana i dva do tri prskanja ekološki prihvatljivim sredstvima. Važno je u vegetaciji nekoliko puta koristiti i štrigl (češljastu drljaču), jer se tako razbija pokorica, sitni se zemlja, poravnava se površina i uništava korov.

Obična spelta (Triticum spelta L.) i badenkrone su sorte za ekološku proizvodnju. 3-4 t/ha je mogući prinos.

Svi sastojci potrebni za čovekov život

Seme sadrži u idealnoj razmeri: belančevine, ugljene hidrate, masti, minerale, vitamine i celulozu. Jedina je žitarica koja može da osigura sve sastojke (osim vode), koji su potrebni čoveku za život.

Sadrži sve vitamine B grupe (osim B12), visoki udeo selena koji sprečava kancerogene bolesti i ima 7-8 puta više kalcijuma, fosfora i magnezijuma od ostalih žitarica. Mogu ga korisiti osobe koje su alergične na gluten, kao i oni koji pate od drugih alergija, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti, lošeg imunog sistema i tako dalje.

Foto: bens / Bigstock