Padavine i česte promene temperature doprineli su i razvoju biljnih bolesti, zbog kojih agronomi očekuju tri tretmana u zaštiti useva, što je jedan više nego prethodnih godina.
Pepelnica žita, siva pegavost lista i rđa su najčešće biljne bolesti sa kojima se ovog proleća suočavaju proizvođači pšenice, koja se u zavisnosti od rokova setve nalazi u različitim fazama razvoja, od vlatanja do faze drugog kolenca, prenosi RTS. Preporuka je da se obavezno obave dva tretmana zaštite. Nestabilno vreme može doprineti širenju patogena i u narednom mesecu, zbog čega proizvođači treba da budu spremni i za još jedan trošak.
"Moguće je da se pred cvetanje, pred klasanje uradi još jedan dodatni tretman zavisno sve od vremenskih uslova kakvi budu. Ali, sve je poskupelo, svi su tretmani poskupeli, ne znam šta će se proizvođači odlučiti. Jedan tretman može da košta po hektaru negde tri do četiri hiljade dinara", navodi agronom Vojin Trkulja.
Proizvođačima se preporučuje da redovno obilaze njive i ako uoče simptome bolesti na više od deset odsto biljaka preduzmu mere zaštite.
"Taj period od infekcije pa sve do pojave simptoma za različite prouzrokovače bolesti traje i do nekoliko dana. Tako da poljoprivredni proizvođači treba da deluju fungicidima preventivno", ističe stručnjak za zaštitu bilja Dubravka Brestovac.
Pšenica ovog proleća izgleda veoma dobro. Zasejana je na oko 720 hiljada hektara u Srbiji što je najviše u proteklih dve decenije.
Usevi na području Vojvodine se nalaze u fazi od drugog do trećeg kolenca. Na usevima gde nisu na vreme sprovedene hemijske mere zaštite i kod osetljivog sortimenta, konstatovano je širenje simptoma žute lisne rđe. Pored ovih simptoma, u usevima se registruju i simptomi lisne rđe, sive pegavosti lista, pepelnice i žuto-mrke pegavosti, navodi Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
Povećanje prinosa je moguće i uz korišćenje biostimulatora, koji na kraju pozitivno utiču na rod.
"Povećava prinos, daje produženi zeleni efekat, da što duže klas može da bude zeleniji”, kaže stručnjak za zaštitu bilja Milan Šibul i dodaje da se usvaja više hranljivih materija i da se to kasnije odražava na prinos.
Na području centralne i južne Srbije, usevi ozimih strnina su u slabijim fazama razvoja i na njima je uočen manji procenat zaraženih biljaka sa patogenima.
Tagovi
Autor
