Pametno prskanje: uklanjanje korova na održiv način

Sa porastom broja stanovnika u svetu, smanjuju se površine poljoprivrednog zemljišta raspoloživog po stanovniku. Prema predviđanjima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), poljoprivrednici će do 2050. godine morati održivo proizvoditi oko 50 odsto više roda za prehranu svetskog stanovništva.

Da bi ta formula funkcionisala u budućnosti, u poljoprivredi će biti potrebne zaštita useva i tehničke inovacije, koje moraju biti ekološki prihvatljive u najvećoj mogućoj meri.

Kako bi se to ostvarilo, "Bosch" i "Bayer" su udružili snage. U okviru trogodišnjeg istraživačkog partnerstva te kompanije će razviti pametnu tehnologiju prskanja, koja povećava efikanost upotrebe pesticida.

"Uz pametnu tehnologiju prskanja, korov se sa polja uklanja na održiv način. Time se čuva rod i štiti životna sredina", izjavio je dr Markus Hejn (Markus Heyn), član upravnog odbora kompanije "Bosch". Taj istraživački koncept će biti predstavljen na ovogodišnjem sajmu "Agritechnica" u Hanoveru.

Prskanje i očuvanje

Usevi, kao što su kukuruz i pšenica, na poljima se sa korovom bore za vodu, hranjive materije i mesto pod suncem. Zbog toga su žetve lošije. Upotreba herbicida u velikim razmerama danas je obično jedino rešenje za efikasnu borbu protiv tih nepoželjnih biljaka, iako korov na polju ne raste uvek ravnomerno. Kao posledica toga, usevi i obradiva zemljišta takođe se prskaju pesticidima, a to može biti štetno za životnu sredinu.

"Zajedno sa 'Boschem' želimo da ostvarimo nova dostignuća kombinacijom različitih tehnologija. Naš je cilj upotreba herbicida samo na mestima gde su zaista potrebni", rekao je Tobias Mene (Tobias Menne), šef odeljenja za digitalizaciju poljoprivrede u "Bayeru".

Korov je teško identifikovati, posebno u ranoj fazi njegovog rasta. Nova pametna tehnologija prskanja pomoću senzora kamere može da razlikuje useve od korova, te uz upotrebu posebne tehnologije da primeni pesticide i ciljano prska po korovu, čime se smanjuje uticaj na životnu sredinu.

"Pametnom tehnologijom prskanja donosimo više inteligencije na polja”, izjavio je dr Johanes Jorg Ruger (Johannes-Jörg Rüger), šef "Boscheve" jedinice za terenska vozila. Od prethodnih sistema dostupnih na tržištu razlikuje se po tome što oni osiguravaju samo "otkrivanje zelenila", ali ne mogu razlikovati useve od korova.

X označava mesto

To funkcioniše na sledeći način: pre nego što se poljoprivrednici odvezu na svoja polja, digitalni "upravljač poljem" pomaže im da procene stanje u polju i preporučuje najbolje vreme za tretiranje korova. U jednom koraku korov se precizno identifikuje, a pesticid se prska u jednom postupku, dok prskalica za useve prolazi poljem. Više kamera raspoređenih po celoj širini prskalice za usj+eve snima kontinuirani niz fotografija, identifikuje različite korove i omogućuje određivanje optimalnog tretiranja.

Dok prskalica za useve još prolazi poljem, herbicid se prska u potrebnoj količini i mešavini na temelju odgovarajućih parametara primene. Cilja se korov, a područja bez korova ostaju nedirnuta. Sve se to odvija munjevitom brzinom, u milisekundama.

"Pametna tehnologija prskanja velik je korak u borbi protiv korova", rekao je Bjorn Kjepe (Björn Kiepe), šef jedinice za agronomiju u "Bayerovom" odeljenju za digitalizaciju poljoprivrede. "Kombinujemo modernu tehnologiju identifikacije korova sa mogućnošću primene različitih aktivnih materija zavisno od situacije. Taj postupak je vrlo precizan, uz prostornu razlučivost mnogo manju od jednog metra. To poljoprivrednicima još više olakšava primenu održive zaštite useva".

Najvažnije je to što sistem uzima u obzir prethodna tretiranja, interakciju različitih aktivnih materija i najbolji mogući nivo efikasnost upotrebljavanih herbicida, da bi se sprečio razvoj otpornosti korova.

Glavna fokusna područja u "Boshe" istraživanju su visokouefikansa tehnologija senzora, inteligentni postupci analize i sistem za selektivno prskanje. "Bayer" u partnerstvu sa "Boschem" primenjuje iskustva stečena u područjima geografskih informacionih sistema (GIS), uključujući razvoj algoritama kao temelja za odlučivanje u agronomiji, integrisane zaštite useva, tehnologije formula i tehnologije primene.

Foto: Bosch