"Prema zemlji se treba odnositi sa dužnim poštovanjem. Ako je budemo poštovali i ako joj budemo davali, ona će nam adekvatno vratititi", kaže dr Dragana Latković.
Vojvodina je od 1972. do 1986. godine bila vodeći region, kada su u pitanju ratarski prinosi. Domaćini su i dalje vredni, ali stručnjaci kažu da su potrebna nova znanja i finansijska podrška države.
"Prema zemlji se treba odnositi sa dužnim poštovanjem. Ako je budemo poštovali i ako joj budemo davali, ona će nam adekvatno vratititi. Treba da se zapitamo šta mi možemo da uradimo, a ne da kukamo i da se pitamo šta su drugi mogli, a nisu", napominje dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Pšenica i kukuruz su i dalje dve najznačajnije kulture - pšenica se seje na 600.000 hektara, kukuruz na 1.2 miliona hektara, a od ovih površina je polovina u severnoj srpskoj pokrajini.
Dodala je da je važno obraditi pažnju na način obrade zemljišta, jer treba sačuvati vodu. Potrebni su i pravilna prihrana i đubrenje, koje će biti zasnovano na naučnim osnovama. Najgore je pretpostavljanje i oslanjanje na prethodna iskustva.
"Mi ne znamo kakav će biti vegetacioni period 2018. godine, ali postoje neke stvari koje znamo - zaliha zimske vlage, analiza zemljišta na sadržaj azota. Na samo ta dva parametra se donosi odluka koje hibride sejati, koje grupe zrenja, kako đubriti u odnosu na dubinu azota, kao i kako voditi računa o gustini setve", ističe Latkovićeva.
Više u prilogu:
Foto: Print Screen / YouTube
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Partner
Laze Nančića 2,
21000 Novi Sad,
Srbija
tel: +381 21 300 82 66,
e-mail: vertigons@gmail.com
web: http://www.poljoprivrednaemisija.com/
