Pazite na kukuruznog žižka pre i tokom berbe, ali i u skladištu

U Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj, proizvodnja silaže je pri kraju i polako se pripremamo za berbu kukuruza. U zavisnosti o kojoj FAO grupi se radi, berba će početi ranije ili kasnije.

Tako se u Vojvodini, centralnoj Srbiji i jednim delom i u Posavini, već vrši berba kukuruza FAO grupe 300 dok će u narednom periodu početi berba FAO grupe 400, a ubrzo i FAO grupa 500. FAO grupe 600 i 700 najčešće su jako kasni hibridi kukuruza koji se uglavnom seju za silažu.

Proizvodnja kukuruza je obiman i ozbiljan posao, kome treba pristupiti sa dozom znanja i iskustva. Poseban problem predstavlja pravilno skladištenje kukuruza.

Za zadržavanje tehnološke ispravnosti uskladištenog kukuruza nije samo dovoljno stvoriti dobre uslove u formiranim objektima za skladištenje. Ono zavisi i od stanja ubranog kukuruza u polju (vlažnost zrna, tehnološka zrelost, prisustvo polnih i bespolnih organa fitopatogenih gljiva i ostalih uzročnika bolest, kao i prisustvo imaga određenih insekata ili nekih njihovih morfoloških ranijih stadijuma.

Jedna od osnovnih štetočina kukuruza jeste kukuruzni žižak (Sitophilus zeamays).

Biologija i morfologija štetočine

Kukuruzni žižak prvenstveno je skladištna štetočina, ali se javlja i na klipovima u usevima kukuruza u polju. Odlično leti pa iz tog razloga ima važnu ulogu u širenju i napadu kukuruza na parcelama. Za njegov razvojni ciklus potrebna je relativna vlažnost vazduha iznad  60%, a vlažnost zrna iznad 10%.

On je ekonomski značajna štetočina i uskladištenih žitarica. Najčešće ga nalazimo na kukuruzu, ali vrlo dobro se razvija i na strnim žitaricama. Ako se zrnena masa ne kontroliše metodama eksperimentalnog rada u fitomedicini i metodama eksperimentalne statistike, može u potpunosti da uništi uskladišteni kukuruz, hraneći se i razvijajući se unutar zrna.

Odlikuje se sposobnošću zaraze zdravoga i neoštećenoga zrna, a osim direktnih šteta, svojim razvojem i metabolizmom, stvara toplija žarišta unutar zrnene mase pa započinje proces samozagrevanja i na taj način merkantilni kukuruz gubi na kvalitetu.

Zarazu kukuruza može izvršiti u klipu, ali i pšenicu i ječam još dok su na polju u fazi voštanog zrenja. Dobro podnosi niske temperature i u nekim zemljama sa blagim zimama može da prezimi i na polju, što je slučaj poslednjih nekoliko zima gde nismo uopšte imali potreban kontinuitet hladnih dana i noći kako bi regrutirao broj individua u prirodi. Ovo je osnovni problem samoodržavanja kukuruznog žižka kod nas.

Najviše problema imaju poljoprivredni proizvođači koji skladište kukuruz na ekstenzivan način (u ambarima, na tavanima, u garažama...). Ako kukuruz pre skladištenja nije veštački prosušen, vrlo je verovatno da će se u njemu razvijati ova štetočina. Najkraći razvoj kukuruznog žiška je 22 - 26 dana pri temperaturama 22 - 25 stepeni Celzijusa i relativnom vlagom vazduha većom od 60%, a vlagom zrna većom od 14%.

Mikotoksini u kukuruzu, berba, čuvanje i skladištenje

Može imati nekoliko generacija godišnje, a ženka polaže 300- 500 jaja. Najveće štete pričinjava u stadijuu larve izgrizajući unutrašnjost zrna. Kukuruzni žižak može leteti pa i na taj način sa polja ulazi u zatvoren prostor. To je takođe jedna bitna karakteristika koja ovu štetočinu dodatno čini agresivnom.

Mere zaštite

U skladišnim objektima i silosima velikih kapaciteta, po pravilu se ova štetočina još uvek uspešno suzbija na hemijski način fumigacijom sa PH3.

Za male proizvođače i domaćinstva ova mera je relativno skupa, a smeju je sprovoditi samo ovlašćene službe. Zato je preporuka za domaćinstva da se pre skladištenja pregleda prazni skladišni prostor i sprovedu potrebne higijenske mere, odnosno dobro mehaničko čišćenje. Ako je u objektu bilo zaraze na prethodno skladištenim merkantilnim žitaricama i kukuruzu, potrebna je dezinsekcija praznog prostora koja se može obaviti i univerzalnim akaricidima.

Neposredno pre skladištenja robe u skladište potrebno je pregledati da li postoji zaraza pa ako se uoči više od tri živa odrasla žiška u jednom kilogramu robe, potrebna je dezinsekcija robe (npr. Ambarin, K-Obiol DP 2 i sl). Poljoprivredni proizvodi smeju se unositi u skladišni prostor najranije sedam dana nakon dezinsekcije i potrebno je strogo voditi računa o karenci primenjenih sredstava (npr. za K-Obiol DP2 21 dan).

Potrebno je izvršiti uklanjanje ostatataka proizvoda iz prethodne godine, koji se mogu samleti i upotrebiti, a ako je došlo do kvarenja robe, potrebno je uništiti. Najčešće, ukoliko je upotrebljivo, koriste se ovi ostaci kod ishrane živine. Skladište mora da se očisti od ostataka hrane, eventualne nastale pukotine se poprave, zidovi i tavanice se okreče.

Ipak, neophodno je izvršiti hemijske mere zaštite. Prilikom primene nekog od ovih navedenih hemijskih preparata, treba voditi računa o dozama i pridržavati se uputstava proizvođača insekticida.

Skladišta  treba  redovno  provetravati i održavati  higijenu u njima i  oko njih, pratiti  da  li  je  došlo  do pojave insekata, povećanja vlage i temperature. Proizvode sa štetočinama ne treba unositi u skladište, zato što može da se proširi i na nezaražene proizvode. Uskladištene proizvode treba stalno kontrolisati bez obzira što su smešteni u čisto skladište jer uvek postoji mogućnost da se nasele jedinke kukurznog žižka.