Pirinač - simbol plodnosti, bogatstva i sreće

Pirinač (Oryza) je žitarica iz porodice trava raširena pretežno po tropskim i suptropskim predelima Azije i Afrike. Sastoji se od 19 vrsta od kojih je najpoznatija Orzya sativa (azijski kultivisani pirinač).

Jedna je od najstarijih poznatih kultura koje se uzgajaju, a njeni koreni sežu čak 10.000 godina unazad, u područje južne Azije, preciznije u dolinu reke Jangce u Kini.

Pirinač je simbol plodnosti i prosperiteta u mnogim kulturama. Na venčanjima u Aziji, kao i u nekim delovima Evrope, svatovi mladu i mladoženju zasipaju njim kao simbolom bogatstva i sreće.

Kina je lider u proizvodnji ove žitarice

Deset najvećih proizvođača su iz Azije: Kina, Indija, Indonezija, Bangladeš, Vijetnam, Tajland, Mjanmar (Burma), Filipini, Japan i Pakistan.

U svetu se godišnje na površini većoj od 160 miliona hektara proizvede oko 600 miliona tona.

Kina je lider u proizvodnji ove žitarice. Prema podacima Statista, nemačke onlajn platforme specijalizovane za prikupljanje i vizualizaciju podataka, u 2024. godini ova zemlja je proizvela 207,5 miliona tona riže, što čini oko 30 odsto ukupne svetske proizvodnje.

Prema istom izvoru, Indija je prošle godine proizvela 150 miliona t, a Indonezija oko 52,66 miliona t.

Kada bismo godišnju proizvodnju podelili na broj stanovnika na planeti, na svaku osobu dolazi 75 kilograma pirinča.

Prema globalnom proseku, godišnji prinos pirinča po hektaru je oko 4,5 tone, međutim u kineskoj pokrajini Shandong prinosi budu i do 9,3 t/ha.

Ipak, to nije i najveći prinos. Naime, jedan od najpoznatijih svetskih rekorda postavljen je u Kini, gde je 2017. godine na polju u provinciji Hunan zabeležen prinos od 15,6 tona po hektaru.

Najveći uvoznik Filipini, a izvoznik Indija

Iako su među deset najvećih proizvođača, Filipini su u 2024. godini uvezli čak 5,4 miliona tona pirinča, podaci su Statista. Zanimljivo je da je Kina, koja je lider u proizvodnji, uvezla dva miliona tona, Vijetnam 3,4 miliona t, Evropska unija 2,2 miliona tona. 

Istovremeno, u prošloj godini najviše je izvezla Indija (22 miliona tona), zatim slede Tajland i Vijetnam po 7,5 miliona t, stoji u izveštaju Statista.

Pirinač je osnovna hrana za više od polovine svetske populacije. Što se tiče kalorijskog unosa, čini važan izvor energije, posebno u azijskim zemljama. Osim toga, bogata je ugljenim hidratima i ima nizak sadržaj masti.

Prirodno je bezglutenska, zbog čega je često izbor za osobe sa celijakijom ili osetljivošću na gluten.

Pirinač među prvim biljkama uzgojenim u svemiru

Zanimljivo je da je bila među prvim biljkama koje su uzgojene u svemiru.

U eksperimentalnom modulu Quest for the Sky na svemirskoj stanici, kineski istraživački institut dovršio je eksperiment uzgoja celog životnog ciklusa pirinča od semena do sjmena u svemiru, što je prvi put u svetu da je seme riže dobijeno u orbiti.

Riža, u svom sirovom stanju, može da se čuva gotovo neograničeno dugo, jer ne sadrži vlagu koja bi omogućila rast bakterija i gljivica. Može se pokvariti samo ako se skladišti u vlažnim uslovima.

Prema nekim podacima, prvi je put došla u Evropu između 8. i 9. veka preko Arapa. Tokom njihove ekspanzije i trgovinskih ruta stigla je u Španiju, tačnije u Andaluziju. Arapi su u tom periodu razvili sofisticirane metode uzgoja i počeli su da je koriste u kuhinji.

Postala je poznata u Italiji u 13. veku, a posebno u regiji Sicilije, gde su je Arapi takođe uzgajali. Podsticaj za daljim širenjem pirinča u Evropu dali su trgovci i putnici.

Dva veka kasnije Italijani su postavili temelje za razvoj uzgoja ove kulture u poznatim regijama kao što su Pijemont, Lombardija i Veneto.

Najveći proizvođači u Evropi su Italija (1,5 do 2 miliona tona), Španija (500.000 t), Francuska (200.000 t).

Pirinač se nekada uzgajao u Hrvatskoj, BiH i Srbiji

U Srbiji je uzgajan u 16. veku u dolini reke Nišave. Bila je jedna od glavnih namirnica Turaka koji su u to vreme okupirali ovo područje.

Nekada se uzgajala i u Hrvatskoj, a prva pošiljka stigla je iz Venecije u Istru 1790. godine u dolinu reke Raše.

Uzgoj je trajao jako kratko i nakon 1796. godine, polja pirinča se ne spominju više nigde u istorijskim zapisima. Doduše, u prvim godinama posle Drugog svetskog rata bilo je nekih pokušaja da se ova kultura opet uzgoji na području doline reke Raše, ali od toga se odustalo. U Slavonskom Brodu je postojala i fabrika za preradu.

U susednoj Bosni i Hercegovini sredinom prošlog veka prvo polje riže zasejano je u Ljubuškom. Međutim, od dalje proizvodnje i prerade se odustalo zbog neisplativosti jer je uvozna, daleko jeftinija riža, preplavila tržište.

Neke od najpoznatiji vrsta pirinča koje se koriste u ishrani u celom svetu su: parboiled, arborio, riža za suši, basmati, jasmin, smeđi ili integralni, crni pirinač...

^{*naslovna fotografija: Depositphotos/xuanhuongh, Shutterstock/artistdesign.13}