Plamenjača pšenice širi se zbog klimatskih promena - koje regije su najugroženije?

Pšenica je druga najviše uzgajana žitarica na svetu, odmah posle kukuruza, a pre pirinča. Neophodna je za prehrambenu bezbednost budući da se koristi i za ljudsku hranu, ali i ishranu stoke. Kao i sve biljne vrste, suočava se sa bolestima koje se zbog klimatskih promena šire brže nego pre nekoliko godina. 

Jedna od njih je i plamenjača pšenice. U toplim i vlažnim područjima gljivica Magnaporthe oryzae koja uzrokuje ovu bolest postala je ozbiljna pretnja proizvodnji ove žitarice, od kada je prvi put primećena 1985. godine. Početno se širila iz Brazila u komšijske zemlje. Prvi slučajevi izvan Južne Amerike zabeleženi su u Bangladešu 2016. i Zambiji 2018. godine. Naučnici iz Nemačke, Meksika, Bangladeša, SAD-a i Brazila sada su prvi put napravili model kako će se plamenjača širiti u budućnosti, a rad je objavljen u časopisu Nature.

Koje će regije biti najviše pogođene?

Prema istraživačima, Južna Amerika, južna Afrika i Azija biće regije koje će najviše biti pogođene širenjem ove bolesti u budućnosti. Ugroženo bi moglo da bude 75 odsto površine pod pšenicom u Africi i Južnoj Americi. Predviđaju da bi se moglo nastaviti širenje i u zemljama koje su do sada bile malo pogođene, uključujući Argentinu, Zambiju i Bangladeš. 

Gljivica prodire i u zemlje koje do sada nisu bile zahvaćene, uključujući Urugvaj, Centralnu Ameriku, jugoistočne Sjedinjene Američke Države, istočnu Afriku, Indiju i istočnu Australiju. Prema njihovom modelu, rizik je nizak u Evropi i istočnoj Aziji - izuzev Italije, južne Francuske, Španije te toplih i vlažnih regija jugoistočne Kine. 

Sa druge strane, na mestima gde klimatske promene uzrokuju sušne uslove s češćim periodima temperatura iznad 35°C, rizik od ove bolesti će biti manji. Ali, podsećaju da u tim slučajevima toplotni stres smanjuje potencijal prinosa.

Prilagođavanje uzgoja 

Navedene regije spadaju među područja najviše pogođena klimatskim promenama. Tamo je prehrambena bezbednost već ugrožena, a potražnja za pšenicom i dalje raste, posebno u urbanim delovima. 

Da bi izbegli gubitke, poljoprivrednici će morati da pređu na otpornije kulture. Tako se u centralnom Brazilu ova kultura sve više zamenjuje kukuruzom. 

Jedna od strategija je i razvoj sorti koje su otporne na plamenjaču. Međunarodni centar za unapređenje kukuruza i pšenice (CIMMYT) u saradnji sa istraživačima kreirao je nekoliko takvih sorti. 

Jedno od prilagođavanja je i pravi datum setve čime je moguće izbeći uslove koji pogoduju ovoj bolesti tokom faze klasanja. U kombinaciji sa drugim merama, ovo se pokazalo uspešnim. 

Koji su simptomi?

Kada je reč o otkrivanju prvih simptoma, dijagnoza je teška jer su oni vrlo slični fuzariozi klasa, navodi se u naučnom radu o plamenjači pšenice. Prvi vidljivi simptom na listu su lezije koje se vremenom međusobno spajaju i dolazi do potpunog propadanja lista. Najuočljiviji simptom je kasnije, na klasu, koji postaje delimično ili potpuno izbeljen iznad točke infekcije sa ili bez zrna ili sa smežuranim zrnom niskog testnog uzorka i slabim hranljivim materijama. 

Usled ove bolesti zrno može da se smežura i deformiše za manje od nedelju dana od prvih simptoma. 

Širi se preko zaraženog semena i vazduhom preko spora, a preživljava i na ostacima useva. Osim pšenice, može zaraziti ječam, ljulj, pirinač. 

Više se o simptomima može videti i u ovom videu: