Plamenjača suncokreta - simptomi i mere suzbijanja

Plamenjača suncokreta (Plasmopara Halstedii) napada porodicu glavočika (Compositae), samonikle i gajene vrste. Glavna biljka domaćin, koja ima najveći ekonomski značaj je suncokret. Među samoniklim biljkama ističu se vrste koje pripadaju rodu Helianthus, kao i rodovima Artemisia i Xanthium.

Plasmopara halstedii je gljiva koja vodi poreklo iz Severne Amerike i odatle se proširila na sve prostore na kojima se gaji suncokret. Prisutna je u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Moldaviji, Rumuniji, Slovačkoj, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Rusiji, Ukrajini i Srbiji.

U Italiji je bolest registrovana prvi put 1949. godine u Friuliju, preko zaraženog semena. Uvođenjem otpornih sorti i obaveznog tretiranja semena ublažene su posledice i štete koju prouzrokuje ova bolest. Poznato je više sojeva patogena različitih fizioloških karakteristika. Srbija je zajedno sa Francuskom i Rumunijom među prvima u svetu uvela otporne hibride.

Simptomi - dva osnovna tipa

Simptomi variraju u zavisnosti od tipa infekcije i vegetativne faze razvoja biljke. Postoje dva osnovna tipa simptoma, u zavisnosti od toga da li je infekcija sistemična ili lokalna.

Sistemična infekcija nastaje u fazi klijanja i nicanja. Biljke zaostaju u porastu, postaju kržljave (za polovinu su niže od zdravih). Stablo je sa kraćim internodijama i zadebljalo. Na licu lista uočavaju se mozaične pege, a na naličju gusto bela navlaka od konidiofora i konidija. Na zaraženim biljkama formiraju se sitne glavice sa sterilnim ili šturim zrnima.

Lokalna infekcija ispoljava se u vidu žutozelenih pega nepravilnog oblika kao posledica sekundarne zaraze. Pege se vremenom uvećavaju, spajaju zahvatajući veći deo lista. U uslovima povećane vlažnosti na naličju zaraženih listova u okviru pega pojavljuje se gusto beličasta navlaka od konidiofora sa konidijama. Cvetovi suncokreta su uglavnom sterilni ili proizvode malo semena koje je zaraženo, jer se micelija lokalizuje u semenu. Cvetovi stoje uspravno i ne pokazuju fototropizam. Koren zaraženih biljaka je slabije razvijen i tamnije je boje nego kod zdravih biljka.

Sekundarne infekcije pogađaju isključivo odrasle biljke. Na licu lista se pojavljuju male hlorotične tačke nepravilnih ivica, a ispod njih, na poleđini lista, mogu da se formiraju beličaste pustule sa sporangijama. Ove zaraze ne nanose štetu biljci (biljke se razvijaju potpuno normalno). Ovakve biljke ne treba zanemariti jer predstavljaju opasan izvor infekcija.

Sekundarne infekcije se mogu manifestovati u latentnoj formi. U tom slučaju pogođena biljka ne pokazuje nikakav tipičan simptom bolesti. Seme sa tih biljaka može predstavljati izvor infekcije. Patogen se održava pomoću oospore u obolelim biljnim ostacima ili micelijom u semenu. Oospore se mogu održati u stadijumu mirovanja do 14 godina. Raspadanjem korena obolelih biljaka oospore dospevaju u zemljište.
Zaraženo seme je glavni način širenja bolesti na veće udaljenosti i uzrok stalne kontaminaciju nezaraženog terena. Spore se mogu prenositi vetrom.

Povećana vlažnost zemljišta pogoduje razvoju patogena

Razvoju patogena pogoduje i povećana vlažnost zemljišta. Oospore klijaju u kapi vode pri temperature 9-22C (optimalna 15-18C). U vreme nicanja suncokreta dovoljno je da se slobodna voda zadrži samo nekoliko časova na korenu da bi došlo do klijanja oospora i ostvarenja infekcije. Prohladno vreme i obilate kiše posebno u periodu 2-3 nedelje posle setve, u fazi klijanja i nicanja useva, pospešuje pojavu primarne infekcije.
Da bi se smanjio broj primarnih infekcija potrebno je maksimalno skratiti fazu klijanja i nicanja biljaka primenom agrotehničkih mera.

Mere suzbijanja

Borba protiv ovog patogena podrazumeva preventivne mere:

• setvu otpornih sorti suncokreta;
• setvu tretiranog semena (fungicidima na bazi metalaxyla);
• uklanjanje zaraženih biljaka da bi se izbegle sekundarne infekcija;
• primena petogodišjnjeg plodoreda sa ciljem da se izbegne skupljanje inokuluma u zemljištu;
• uklanjanje samoniklih biljaka.

Preporuke za kupovinu semena
 

Pošto uvoz zaraženog semena suncokreta može biti uzrok unosa infekcije i širenja novih sojeva patogena koji još nisu poznati u Srbiji, potrebno je koristiti seme koje je proizvedeno u područjima u kojima nije utvrđeno prisustvo patogena.

Stručna podrška: dipl.inž. Milena Petrov, stručni saradnik za zaštitu bilja PSS Novi Sad, koordinator Programa mera AP Vojvodine