Počela berba duvana - kako da znamo da je zreo i na koji način ga sušiti?

Duvan se gaji zbog lišća koje posle sušenja, sortiranja i fermentacije služi kao osnovna sirovina za izradu cigareta. Međutim, seme duvana (Nicotiana tabacum L.)  sadrži oko 40 odsto ulja koje predstavlja odličnu sirovinu za proizvodnju organskih boja, lakova i sapuna. Od cvetova se u kozmetičkoj industriji dobijaju raznovrsni kozmetički proizvodi.

U Srbiji se gaji na oko 6.500 hektara, a najzastuplenije sorte su "virdžinija" i "berlej". Kao i sva vegetacija u ovoj godini, tako je i berba duvana poranila i uveliko se obavlja ovaj posao. 

Tip duvana virdžinia je nosilac kvaliteta i najviše učestvuje u proizvodnji. Naraste 120 do 180 cm visine, krupnih je listova (18 do 20 listova), svetlo-zelene boje. Suši se na veštački način u specijalnim sušnicama toplim vazduhom 130 do 140 sati.  Sorte virdžinija tipa: VJ 18, VJ 9, VAD, NC 102, Hevesi 9, Srem 47.

Tip duvana Burley (Berlej) ima debelo sočno tkivo i u njegovom gajenju bitna je masa. Naraste od 140 - 180 cm visine, izrazito je krupnih listova žućkasto-zelene boje s beličastom centralnom žilom lista. Suši se prirodnim načinom na vazduhu u hladu ili senci oko 20 dana, a može i veštački. Sorte berlej tipa: hibrid Banat-1, hibrid Bačka-2, Berlej T, Burley DKH-28;

Kvalitetan duvan ne bi smeo imati više od osam odsto belančevina i treba voditi računa o đubrenju azotom virdžinia tipa.

Odličan je predusev ratarskim kulturama

Ovu kulturu bi trebalo uzgajati u plodoredu svake četiri godine. Najbolji predusevi  su strna žita, prvenstveno pšenica, zatim kukuruz, šećerna repa, a nikako suncokret konoplja, solanaceae, višegodišnje mahunice (leguminoze), jer ih napadaju iste bolesti i štetočine, a leguminoze i zbog mogućeg štetnog dejstva azota. Odličan je predusev za većinu ratarskih kultura, jer posle njega zemljište ostaje nezakorovljeno i strukturno.

Kako koristiti duvansku prašinu kao insekticid i đubrivo?

Obrada zemljišta se obavlja u tri faze:

• zaoravanje biljnih ostataka preduseva (dubina 15 cm);
• jesenje duboko oranje (dubina 30 - 35 cm) i
• predsetvena priprema zemljišta koja se obavlja od ranog proleća do rasađivanja. Tada se zemljište dva do tri puta puta kultivira. Posle svakog kultiviranja, drljanjem se zemljište poravna. Najbolji kvalitet postiže se primenom setvospremača. Predsetvena priprema zemljišta obavlja se se na dubini od osam do 10 cm.

Za Virdžinijske flue-cured duvane izvodi se izrada gredica na kojima će se obaviti rasađivanje. Izradi gredica se pristupa na sedam do 14 dana pre rasađivanja. Od oruđa se koristi gredičar, koji može formirati dve ili četiri gredice. Gredice se obrađuju roto-kultivatorima nekoliko puta pred sadnju radi stvaranja rastresitog sloja zemljišta.

Kako i čime đubriti?

Najsigurnije, najtačnije i najracionalnije đubrenje odredićemo ako obavimo analizu zemljišta.

Primer đubrenja (za Virdžinija tip): bez primene azota, zatim fosfora (P2O5) 25 kg i kalijuma (K2O) 150 kg, pri upotrebi 500 kg/ha kombinacije đubriva (PK) u osnovnoj obradi-oranju. Pred sadnju duvana uneti 100 kg/ha KAN-a sa 27 kg azota (N). Prihrana se izvodi u početnom porastu duvana sa 50 kg/ha KAN-a i 13,5 kg azota (N). Ukupne količine za đubrenje iznose u aktivnim materijama za duvan Virdžinija tipa: 40,5 azota (N), 25 kg fosfora (P2O5) i 150 kg kalijuma (K2O).

U nedostatku kombinacije PK 5:30, može se upotrebiti kombinacija PK 10:30, a za Berlej 7:14:21. Đubrenje stajnjakom (20-30 t/ha) je na siromašnim zemljištima, uz korekciju (smanjenje) NPK đubriva.

Za Berlej tip đubrenjem bi trebalo obezbediti: azota 60 do 80 kg ,fosfora 80 do 100 kg i kalijum 160 do 200 kg.

Navedene količine hraniva odnose se za površinu od hektar zemljišta.

Sadnja u aprilu i maju

Obavlja se po prestanku opasnosti od poznih mrazeva, u našim uslovima sadnja je krajem aprila do 15. maja.

U današnjoj proizvodnji sadnja se obavlja na međuredni razmak 90 do 100 cm i 35 cm u redu -10 odsto (putevi i neprimljene biljke) da bi se ostvario sklop od oko 25.000 biljaka/ha. Za tip virdžinija gustina biljaka može biti i manja (20.000/ha).

Međuredna kultivacija specijalnim rotokultivatorima obavlja se pet, šest puta u vegetaciji, odnosno prema potrebi, ali obavezno nakon svake kiše dok razvoj useva to dopušta. Prva međuredna kultivacija obavlja se posle ukorenjivanja mladih biljaka, odnosno 10 do 15 dana od sadnje. U proizvodnji krupnolisnih duvana (Virdžinije) pored međuredne kultivacije izvodi se i ogrtanje biljaka ogrtačima.

Važno i navodnjavanje

Prihranjivanje se obavlja po potrebi (folijarnim đubrivima), takođe i navodnjavanje. Zalivna norma kreće se od 25 do 30 mm. Navodnjavanje ima najveći učinak noću (danju je viša temperatura, isparavanje). Navodnjavanje može biti veštačkom kišom, a u poslednje vreme sistemom "kap po kap".

Zalamanje cvasti (otkidanje cvasti), odnosno vrhova, radi se kada je 50 odsto biljaka u fazi butonizacije - pojave prvih cvetnih pupoljaka, a svako eventualno zakašnjenje smanjuje prinos do jedan odsto dnevno. Sa zalamanjem treba ukloniti i dva do četiri vršna lista. Cvast može da se zalomi ručno ili mašinskim putem za šta je potrebna odgovarajuća oprema. Najbolje vreme za ovu operaciju je jutro kada je biljka krta i lako se lomi.

Zalamanje zaperaka je onda kada se pojave iz pazuha lista. Ručno odstranjivanje može da se obavlja na malim površinama, jer zbog ponavljanja ove operacije više puta iziskuje dosta radne snage. Kombinovan način podrazumeva da se zaperci najpre ručno odstrane kada su veličine 1 do 3 cm i onda kada gornje lišće dostigne dužinu veću od 20 cm, obavi hemijsko tretiranje sa preparatom Royal MH - 30.

Može se odmah posle zalamanja cvasti i zaperaka izvesti prskanje hemijskim sredstvima za sprečavanje rasta zaperaka, akao druga varijanta:

• Fair 85 (kontaktni fiziotrop - prska se krupnijim diznama) 18 l/ha;
• Far plus (sistemik - prska se finim diznama) 12 l/ha (dve nedelje iza);
• 1 - 2 ručne korekcije.

Sistemični preparat Royal MH - 30 i preparat pod prve dve tačke ne mešati sa pesticidima.

Berba traje do 60 dana

Zavisno od tipa i lista duvana, berba lišća započinje za 50 do 70 dana od rasađivanja i traje 40 do 60 dana od početka berbe. Berba se obavlja po insercijama (spratovima):

• podbir - donja dva do tri lista, berbu treba obaviti nešto pre uobičajenih znakova zrenja - žućkastozelena boja na vrhovima i rubovima lista duvana, a prema uzrastu duvana to je vreme pojave 60 odsto pupoljanja duvana;
• natpodbir - iduća dva do tri lista, berba se obavlja kod pojave znakova zrenja, to je obično u vreme butonizacije ili nakon prvog zakidanja cvasti;
• srednji list - četiri do šest listova, sa berbom treba pričekati dok zalamanje cvasti ne da učinak, odnosno dok se listovi ne sagnu prema dole;
•  podovršak - dva do tri lista;
•  ovršak - jedan do dva lista.

Duvani tipa Virdžinije i Berleja beru se obično četiri do pet puta, s prinosima suvog lista kod tipa Virdžinije 2.000 - 2.500 kg/ha i tipa Berleja 2.500 - 3.000 kg/ha.

Tehnička zrelost prepoznaje se po svetlozelenoj boji lišća (Virdžinija - žutozelena) kada po ivicama i vrhovima počne da žuti, a glavno rebro postaje beličasto. List je lepljiv, a ima i karakterističan miris i savija se prema zemlji. Berba je, kao što je rečeno, od osnove ka vrhu. Obavlja se ručno sa pokretne platforme i jednorednim kombajnom za čiji rad je neophodno ujednačeno sazrevanje, ujednačen porast, čvrsto i uspravno stablo

Kako ga sušiti?

Istog dana obrani listovi se probadaju pljosnatom iglom kroz lisnu dršku i nižu na kanap dužine dva metra, tako da između dva lista bude razmak debljine lisne drške.

Obran i nanizan list odmah se odlaže u sušaru na sušenje. Orijentalne i poluorijentalne sorte suše se na suncu (10-30 dana), cigarne u senci (šupe), a američke cigaretne sorte (npr. Virdžinia, Berlej) uglavnom u specijalnim sušnicama. Berlej se suši i u hladu.

Sušenje u sušnicama je pogodnije jer je kraće i nezavisno od vremenskih prilika. Sušenje je na temperaturi 25 do 35^oC i relativnoj vlazi vazduha 70 do 85 odsto. Kada list počne da žuti, temperatura se povećava sve dok se ne postigne 50^oC i relativna vlaga 60 odsto. Sušenje obično traje 70 do 80 časova.

 Osušen list sa vlagom manjom od 19 odsto sortira se po boji, insercijama (spratovima), veličini i "kalupi". Pre kalupljenja lišće se ispegla preko kolena ili specijalne daske, a tek onda slaže u kalupe od 10 do 15 listova. Ovako napravljeni kalupi (demeti) mogu da se vežu u predelu drške (krupnolisne sorte) ili se slepljuju zahvaljujući svojoj masnoći (sitnolisne sorte). Kalupi se pakuju u bale nekoliko dana pre predaje otkupnim stanicama.