Počela setva, ali deficit vlage zadaje glavobolju proizvođačima

Na teritoriji Vojvodine setva ozimih strnih žita je nedavno počela. Međutim, nedostatak vlage trenutno zadaje glavobolju mnogim proizvođačima koji još uvek nisu adekvatno pripremili zemljište za setvu.

Rukovodilac odeljenja za strna žita iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Milan Mirosavljević, kaže za Agroklub da je najpre krenula setva ječma, ovih dana i pšenice, ali samo na pojedinačnim parcelama. Glavni razlog tome je ozbiljan deficit vlage i nemogućnost adekvatne pripreme zemljišta za setvu.

"Osnovna obrada kasni, a na dobrom delu parcela nije ni počela, jer je i ova jesen izuzetno sušna. Bilo je kiše, ali nedovoljno", kaže on.

I prošlogodišnja setva je bila problematična

Kako dalje napominje, neki proizvođači se na kraju odlučuju i za redukovanu obradu zemljišta koja pored nekih prednosti ima i mana, jer ukoliko se tom prilikom unose i đubriva, hranljive materije neće dospeti dovoljno duboko.

Podsetimo, prošle godine je oktobar bio takođe dosta sušan, što je dovelo do problema sa nicanjem i uspostavljanjem sklopova kod pšenice, ali smo i pored toga imali najrodniju godinu kada je reč o pšenici. Zabeležen je prosečan prinos od 6,3 tona po hektaru, što je više u odnosu na višegodišnji prosek koji iznosi 5,5 tona.

"Za blagovremeno klijanje i nicanje pšenice potrebno je da suma temperatura bude oko 120 stepeni, što znači da, ako dnevne temperature 12 dana budu oko 10 stepeni, pšenica će za to vreme nići", navodi naš sagovornik i dodaje da ukoliko temperatura padne, produžiće se period nicanja i obrnuto.

Neophodno 50 do 60 litara kiše

Između ostalog, mora biti i dovoljno vlage u zemljištu, što znači da bi u nekim normalnim uslovima bilo dovoljno između 10 do 15 litara kiše. To ove godine nije slučaj.

"U sezonu setve ušli smo sa ogromnim deficitom vlage i da bi se to stanje popravilo neophodno je da padne čak 50 do 60 litara kiše", pojašnjava ovaj stručnjak za ratarstvo.

Bilo da dolazi putem snega ili kiše, zimska vlaga, kaže on, od izuzetnog je značaja za početni porast pšenice. Ipak, ključni meseci su svakako april i maj kada je ovaj usev u fazi intenzivnog porasta i mora biti obezbeđen dovoljnom količinom vode.

"Pored toga, nedostatak niskih temperatura može prouzrokovati da biljke krenu ranije u period vegetacije. Pšenica je prošle godine klasala već 10. aprila, ali prolećni mraz je tom prilikom negativno uticao i na proces oplodnje."

Očekuje se rast površina pod pšenicom

Niske temperature tokom zime, dodaje on, važne su i zbog prezimljavajućih formi patogena. Naime, pšenica nije više usev koji se poseje u oktobru i ne obilazi do žetve, već je primena herbicida, fungicida i insekticida neizbežna.

"Pšenica je ratarska kultura koja ostvaruje izuzetno visoke prinose ukoliko redovno pratimo stanje biljaka i blagovremeno obavljamo sve neophodne agrotehničke mere, što podrazumeva i značajna ulaganja u proizvodnju", napominje on.

Kako bi visok i stabilan prinos bio ostvaren proizvođačima se preporučuje da na svake četiri godine odrade analizu zemljišta kako bi znali čime raspolažu.

"Time se đubriva troše racionalno i pravilno, čime se izbegavaju dodatni troškovi", napominje Mirosavljević.

Zašto je deklarisano seme pšenice najsigurniji izbor za setvu?

Kada je reč o blagovremenoj setvi ozime pšenice, istraživanja pokazuju da je period oko 20. oktobra najoptimalniji zbog stabilnog prinosa.

"Prošle godine je ova ratarska kultura posejana na oko 640.000 hektara. Očekuje se blagi porast površina za oko 5 do 10 odsto", zaključuje ovaj stručnjak za ratarstvo.