• Krmno bilje
  • 02.05.2019. 16:00

Počinje setva sudanske trave, značajne krmne biljke

Sudanska trava je biljka toplih krajeva i ima velike zahteve prema toploti. Minimalna temperatura za klijanje semena je od 8 do10 stepeni pa od toga i zavisi prvi rok setve.

Foto: Depositphoto/stevanovicigor
  • 134
  • 16
  • 0

Sudanska trava (Sorghum sudanense) jednogodišnji je, veoma značajan krmni usev. Koristi se za ishranu stoke, u obliku zelene krme, silaže ili sena. Poreklom je iz Afrike, odnodno Sudana. Raste u visinu do dva metra, bokori se i ima dosta lisne mase. Može se sejati od aprila pa do jula meseca, kao glavni, naknadni ili postrni usev.

Zahvaljujući jakom korenovom sistemu, ova biljka dobro podnosi sušu i visoke temperature. Povoljno reaguje na navodnjavanje, ali ne podnosi niske temperature. Kako navode u PSSS Šabac, uspeva i na slabije plodnim zemljištima. Ne podnosi teška, podvodna, kisela i peskovita tla. Daje dva otkosa krme, a pri povoljnim klimatskim uslovima i tri otkosa krme u toku vegetacije.

Proleće je najkritičnije, što se tiče temperaturnih uslova

Sudanska trava je biljka toplih krajeva i ima velike zahteve prema toploti. Minimalna temperatura za klijanje semena je od 8 do 10 stepeni pa od toga i zavisi prvi rok setve. Obično se u zavisnosti od agroklimatskih uslova na našem području, seje nakon završetka setve kukuruza, u dva do tri roka, u razmaku od 15 do 20 dana.

Seje se na rastojanje 20 do 25 centimetara. Količina semena koja je potrebna za setvu je 35 do 40 kilograma po hektaru. Dubina setve je od tri do pet centimetara, u zavisnosti od osobina zemljišta. Nakon setve zasejanu površinu treba povaljati.
Iskorišćavanje sudanske trave počinje ispašom u toku leta, kada biljka dostigne visinu od 30  do 40cm, za ishranu stoke u zelenom stanju kosi se pred izbijanje prvih metlica, a za spremanje senaže kosi se kada biljka dostigne visinu od 60 do 70 cm. Za spremanje silaže, sudanska trava kosi se u fazi met ličenja. Zbog brže regeneracije, ova krmna biljka kosi se na visini od osam do 10 cm.

U fazi kada se koristi za ishranu, obično sadrži oko 10 odsto proteina, 25 - 30 odsto celuloze i oko devet odsto mineralnih materija.

Otpornost na sušu posebno važna u postrnoj setvi

U toku vegetacionog perioda, daje od 40 do 60 kilograma po hektaru zelene mase ili do 15 t/ha suve materije. Otpornost na sušu kod ove biljke, u postrnoj setvi od presudnog je značaja, iako izuzetno povoljno reaguje i na navodnjavanje.

Sudanska trava može da se koristi i do polovine oktobra, nakon čega zemljište može da se obrađuje. Zbog velike mase korenovog sistema, ovo zemljište, međutim, najčešće nije pogodno za setvu jesenjih ili tzv. sitnosemenih prolećnih useva. 

Sudanska trava jako isušuje zemljište

Dobri predusevi za sudansku travu su leguminoze, kao i usevi gustog sklopa koji zemljište ostavljaju čisto od korova. To su najčešće strna žita i okopavine. Uz kvalitetno izvedeno zaoravanje biljnih ostataka, ovaj usev može biti dobar predusev za jare biljke. Za ozime useve, ova biljna vrsta nije najbolji predusev, zbog jakog isušivanja zemljišta i intenzivnog iskorišćavanja rezervi azota iz tla.

Sudanska trava je veliki potrošač hranljivih materija pa usled toga ima i veće zahteve za đubrenjem. Imajući u vidu plodnost i obezbeđenost zemljišta hranivima, kao i planirani prinos, potrebne količine đubriva su oko 160 kilograma azota, 80 kilograma P2O5 (fosfora) i 60 K2O (kalijuma) po hektaru. Sav fosfor i kalijum, kao i trećinu azota, zaoravaju se u jesen, a preostala količina azota u proleće, odnosno, prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Nakon prvog otkosa preporučuje se prihrana useva sa trećinom od ukupne količine predviđenog azota.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Uzgoj sudanske trave Krmni usevi Otpornost na sušu Faza metličenja Postrni usevi


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi