Potrebno sve više novca za prihranu pšenice - evo šta kažu ratari

Probleme proizvođačima zadaju sve više cene đubriva, koje ne prate cene njihovih proizvoda. Zbog toga se sve više njih pita: kada, koliko i sa čim prihraniti pšenicu, koliko će to koštati, može li na odloženo plaćanje?

Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera u proizvodnji pšenice, od koje uveliko zavisi rast i razvoj, ali i visina prinosa i kvalitet roda, je prihrana pšenice. Poljoprivredni proizvođači obično pred pripremu zemljišta i setvu obave analizu zemljišta i na osnovu tih rezultata određuje se količine i vrste đubriva. Ratari znaju da se prihrana mora obaviti ukoliko se želi postići dobar prinos, znači da se ova agrotehnička mera mora obaviti.

Iako je kraj januara i polovina februara pravo vreme za prihranu, ovi radovi se obavljaju kada se steknu uslovi da mehanizacija uđe u njive, a obično pre najavljenih padavina kako bi povećana vlaga omogućila da se azot spusti u zemlji i da ga biljka što bolje iskoristi.

Iako svaka prihrana zavisi od analize zemljišta, tokom poslednjeg perioda ratare muče visoke cene đubriva, te ih dovodi u dilemu sa kojom količinom prihraniti kulturu, jer to prilično košta baš sad kad cene njihovih proizvoda ne prate rast cena đubriva, što znači da su veliki troškovi evidentni. Sa druge strane, ratari dobro znaju da bez prihrane nema ni prinosa, tako da bez obzira koliko košta, prihrana se obaviti mora, a ulaganja su već početkom godine neizbežna.

Prihrana košta

Zora i Duško Feđver iz Tovariševa kod Bačke Palanke koji se bave stočarstvom, ali i ratarstvom zbog slame i plodoreda, seju pšenicu. Zarade na ovom usevu, kažu, nema, ali troškova ima.

"Ove jeseni zasejali smo 109 jutara. Čekali smo kišu i sneg te smo pre padavina obavili prihranu. Pred setvu pimenili smo MAP 180 kg po jutru, a sada oko 175 kg Uree po hektaru. Velki je to trošak. Kad smo nabavljali Ureu, cena je bila 505 eura plus PDV po toni, a pogledajte cenu pšenice, letos je bila 22, a sada oko 25 dinara. Ne verujem da će cena ići gore", rekli su nam Feđveri.

Oni kažu da će i naredna prihrana koštati, svaki put kada nabavljaju veštačko đubrivo cena je drugačija, uglavnom viša.

"Deo ovih troškova smo platili gotovinom, prodali smo pšenicu koju smo letos ostavili baš za ove potrebe dok ćemo drugi deo realizovati kroz agrorok", rekli su nam naši sagovornici.

Zbog visokih cena pojedini ratari pribegavaju smanjenju optimalnih doza čime svesno idu u rizik smanjenja prinosa.

Nakon prve prihrane koju je većina ratara obavila pre kiše i snega, posle 3-4 nedelje pristupiće i drugoj - korektivnoj prihrani. Optimalne količine azota treba da su dostupne biljkama u periodu kraj bokorenja - početak vlatanja, jer se tada određuje potencijal za budući prinos.

Pojedini ratari ipak pšenicu ne prihranjuju u dve etape već odjednom obave ovaj posao.

Godinu počinju velikim troškovima

Veselin Papić, ratar iz Obrovca ove jeseni pšenicom je zasejao 21 hektar, usev je u dobroj kondiciji, a ovih dana obavio je prihranu.

"Ja sam obavio ovaj posao, pšenicu sam prihranio sa 320 kg Uree po hektaru i zato neću raditi korektivnu prihranu, mislim da je tako praktičnije i bolje. Inače đubrivo je skupo, svake godine sve skuplje. Ovu godinu započinjemo sa velikim izdacima, tako da smo jedan deo računa platili odmah, a dugi ćemo na leto posle žetve kad dobijemo prvi novac u godini", rekao nam je Papić dodajući da su kiša i sneg pali u pravom trenutku.

Cene đubriva nastavljaju da rastu

Dosta aktivnosti predhodne nedelje bilo je na tržištu mineralnih đubriva, a u odnosu na prethodni period zabeležen je primetan rast cene đubriva. Primera radi, pre dve nedelje UREA je prometovana u cenovnom rasponu od 418 do 435 e/t bez PDV-a u zavisnosti od pakovanja i pariteta, dok je ove nedelje došlo do poskupljenja te je pomenuto đubrivo koštalo od 480 do 500 e/t bez PDV-a u zavisnosti od pakovanja i pariteta.

Takođe je zabeležen porast cene NPK đubriva na tržištu što zabrinjava ratare koji se često pitaju i preračunavaju da li mogu dobro proći i sa manjim količinama, ali i manjim troškovima.