Prihranu pšenice ureom uskladiti sa najavljenim padavinama, sa AN-om ne žuriti

Trenutno stanje pšenice u Srbiji je zadovoljavajuće uprkos hladnom vremenu, ali naredni period donosi važne izazove za proizvođače, upozoravaju stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Dr Milan Mirosavljević sa Instituta ističe da je situacija na terenu različita u zavisnosti od vremena setve.

"Pšenica posejana do polovine oktobra nalazi se u fazi bokorenja sa formirana dva do tri bočna izdanka, dok su kasnije posejani usevi uglavnom u fazi tri lista, osim u regionima sa više padavina gde su možda ušli u fazu bokorenja", objašnjava dr Mirosavljević.

Dugoročne prognoze najavljuju nastavak hladnog vremena do kraja februara, sa dnevnim temperaturama ispod pet stepeni i jutarnjim mrazevima. Ovo će najverovatnije zadržati pšenicu u fazi zimskog mirovanja duže nego prethodnih godina, kada su februarske temperature dostizale i osam stepeni.

Ključni saveti za prihranu

Za optimalne rezultate, dr Mirosavljević kaže da prihranu ureom treba uskladiti sa najavljenim padavinama zbog sporijeg rastvaranja.

"Sa prihranom AN-om (amonijum-nitratom) ne treba žuriti, najbolje je sačekati period pred prelazak pšenice u fazu vlatanja. Idealno je prihranu raditi na osnovu analize zemljišta N-min metodom za precizno doziranje."

Da li đubrenje pšenice s 15-15-15 sada smisla ili je to bacanje novca u vetar?

Iako su trenutne zalihe vlage u zemljištu na nivou višegodišnjeg proseka širom zemlje, stručnjaci naglašavaju da je za dobar prinos ključan period do kraja marta.

"Posebno su važne padavine u aprilu i maju, jer su se ti meseci pokazali kao kritični za formiranje prinosa u prethodnim godinama", napominje dr Mirosavljević.

Manje glodara i bolesti nego prošle godine

Pozitivna vest je da ove godine nije zabeleženo značajnije prisustvo štetočina na parcelama sa ozimim usevima, što je ohrabrujuće u poređenju sa prošlogodišnjim problemima sa glodarima.

Od jesenje setve do kraja decembra zabeleženo je oko 100 litara kiše po kvadratnom metru, dok je od početka godine palo svega desetak litara. Stručnjaci naglašavaju da će uspešnost ovogodišnjeg roda u velikoj meri zavisiti od padavina u narednom periodu.

Ratari u iščekivanju kiše - kada će pasti?

Iz Prognozno izveštajne službe zaštite bilja (PIS) kažu da su na osnovu pregleda useva pšenice u protekle dve nedelje zabeleženi sledeći rezultati prisustva simptoma biljnih bolesti:

• Sive pegavosti lista pšenice – na do 6 odsto biljaka,
• Pepelnice strnih žita – na do 13 odsto biljaka

"Prisustvo patogena u usevima pšenice tokom jeseni nije uočeno. Prvi simptomi bolesti uočeni su tokom januara, ali u znatno nižem intenzitetu nego prethodnih godina. Nivo prisustva bolesti u narednom periodu zavisiće prvenstveno od meteoroloških uslova", kažu iz ove službe.

Upozoravaju da se intenzitet prisustva sive pegavosti lista se povećava u uslovima visoke vlažnosti i čestih kiša, dok pepelnica strnih žita preferira suvlje i toplije vreme, ali sa povećanom vlažnošću u mikroklimi useva. Takođe, na nivo prisustva patogena u usevima može uticati i agrotehnička mera prihrane azotom, koja predstoji - prekomerno đubrenje azotom može povećati bujnost biljaka i učiniti ih podložnijim infekcijama.