Ovih dana na njivama se mogu videti traktori sa rasipačima đubriva koji bacaju NPK jer ga nisu uneli na jesen prilikom setve pšenice. Može li se uopšte takvo đubrivo u ovim zimskim mesecima apsorbovati pojasnila je prof. dr sc. Irena Jug.
Nemali broj poljoprivrednika kod setve pšenice u jesen nije obavio i đubrenje NPK đubrivima i zato su odlučili da to obave u januaru i februaru formulacijom 15-15-15.
Nakon nekoliko vaših pitanja ima li to uopšte smisla, da li je to razbacivanje đubriva, novca, ali i vremena, može li se uopšte takvo đubrivo u ovim zimskim mesecima apsorbovati, pojašnjenje je pružila profesorka dr sc. Irena Jug s Fakulteta agrobiotehničkih nauka Osijek.
"Moje mišljenje je da se količina fosfora i kalijuma trebala dodati u jesen pri osnovnoj/predsetvenoj obradi zemljišta jer se tada ovi makroelementi unose u zemlju, do dubine ukorenjivanja, što omogućava povoljno ukorijenjivanje pšenice", naglasila je.
Dodala je kako dodavanje NPK đubriva sada, tokom januara i februara, nije preporučljivo, jer će fosfor i kalijum gotovo u potpunosti ostati na površini zemlje, a potreban azot će se ionako dodati u busanju odnosno u prvoj prihrani s kojom nikako ne treba požuriti.
"Pšenica akumulira nitrate kada je temperatura 0 Celzijevih stupeni ili viša te za razliku od fosfora i kalijuma azot ne može da stvara trajne rezerve u zemljištu, a mineralizacija tokom zime je izrazito mala odnosno gotovo je nema", kaže Jug te poručuje da povećan sadržaj nitrata u zemljištu u ranom porastu pšenice može biti i štetan ukoliko biljke nisu razvile dovoljnu nadzemnu masu.
Inače, s prvom prihranom kreće se u trenutku prolećnog kretanja vegetacije odnosno kada se dnevne temperature ustale na 10ºC jer tada započinje brži porast nadzemne mase.
Ona se obavlja u fazi početka busanja kada pšenica obično ima razvijena tri do četiri lista. Njena važnost je formiranje većeg broja izboja u busu iz kojih će se razviti produktivne vlati. Tu se preporučuje dodati 40-60 kg/ha čistog azota odnosno 150-220 kg/ha KAN-a.
Važno je napomenuti da je preuranjena prva azotna prihrana ozimih žitarica neprihvatljiva iz ekonomskih i ekoloških razloga i to zbog gubitka nitratnog azota iz zone korena ispiranjem.
Zaključak je, dakle, da se prihrana NPK đubrivima odnosno fosforom i kalijumom sada ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa hraniva ostaju na površini, a ne u zoni korenja, a za postizanje visokih prinosa potrebna je izbalansirana ishrana.
Tagovi
Autorka
