Pravilna ventilacija žitarica obezbeđuje ispravno skladištenje

Skladištenje žitarica zahteva posebnu pažnju kako bi se osigurao njihov dugotrajni kvalitet i sigurnost, piše Agrarheute. Čisti i suvi objekti osnovni su preuslov za skladištenje. Ventilacija pomaže u uklanjanju kondenzacije i dovođenju zrna u stanje pogodno za skladištenje. Maksimalna vlaga zrna trebala bi da bude 14,5 odsto (osim zobi za koju vredi max. 12,5 odsto vlage).

Za uspešnu ventilaciju potrebno je:

• Materijal u skladištu: merni uređaj za vlagu zrna, penetracijski termometar, termometar i hidrostat za okolni vazduh;
• Tehnologija ventilacije: npr. podna ventilacija, ventilacijska creva, itd.;
• Brzina izmene vazduha trebala bi da bude od 15 - 20 m3 vazduha po m3 zrna u jednom satu;
• Potrebna temperatura zrna: 10 do 12°C.

Temperatura u skladištu

Kako bi se sprečilo pogoršanje kvaliteta zrna u skladištu, temperaturu žitarica treba postupno uskladiti sa spoljašnjom temperaturom. 

Navode da ako, na primer, vaše zrno ima 14 odsto vlage, spoljašnja temperatura je 4°C niža od temperature žitarica. Tada maksimalna relativna vlažnost okolnog vazduha može biti 87 odsto relativne vlažnosti. Ako je trenutna relativna vlažnost viša, ne treba sprovoditi prozračivanje. U tom slučaju zrno apsorbuje vlagu iz vazduha.

Ako je okolni vazduh topliji od zrna primenjuje se sledeći princip: Ne dovodite topli vazduh na hladnije zrno i ne dovodite vlažan vazduh na suvo zrno. U takvim okolnostima ventilatore ne bi trebalo uključivati.

Ako temperatura okolnog vazduha odgovara temperaturi zrna u skladištu, ventilacija se može isključiti. Ventilatori ostaju isključeni dok spoljašnja temperatura dodatno ne padne.

Važno je napomenuti da ravnotežna vlaga zavisi o vlazi zrna. Kada se postigne, zrno više ne apsorbuje vodu niti je ispušta u okolni vazduh. 

Relativna vlaga i temperatura

Za optimalne uslove, ventilaciju je najbolje obavljati kada je spoljašnja temperatura 5 do 7°C niža od temperature žitarica. Što je zrno suvlje, treba biti niža i relativna vlaga ventilisanog vazduha kako ne bi došlo do ponovnog ovlaživanja.

Temperaturu zrna treba kontrolisati barem svakih 14 dana do oktobra, sa mogućnošću provetravanja u kasnu jesen ili zimi, kada relativna vlaga vazduha ne sme da pređe 65 odsto.

Zrno ne sme preći više od 14 odsto vlage

Tokom vremena uspostavlja se ravnoteža između okolnog vazduha i vlage u zrnu. Ako je vlažnost zrna veća od 14 odsto, zrno može da počne da buđa, a skladišne štetočine i mikroorganizmi mogu postati problem.

Ako je temperatura skladišta viša od 10-12°C: Rok trajanja zrna smanjuje se sa porastom temperature, a više temperature pogoduju razmnožavanju skladišnih štetočina.

Ako je zrno vlažnije od 14 odsto: Mogućnosti su da zrno još nije zrelo ili je zrelo, ali je bilo izloženo kiši. Zatim, vlažno zrno nije pogodno za skladištenje, i ono može postati podložno štetočinama i gljivicama. Budući da svako gazdinstvo nema mogućnost sušenja, mora se razmotriti prodaja vlažnijeg zrna što je pre moguće, tačnije pre nego što skladišne ​​štetočine ili gljivice smanje kvalitet.

Ako je vlaga zrna manja od 14 odsto: Važno je znati da se zrno sa vlagom od 12 odsto ili manje može duže skladištiti i da niski nivoi vlage sprečavaju razmnožavanje plesni, mikroorganizama i štetočina, čak i na višim temperaturama.