Pravilnim pritiskom vazduha u pneumaticima sprečite zbijanje zemljišta

Setvu ozimih žitarica ove će godine u nekim delovima prolongirati loše vreme. Iako su padavine zemlji preko potrebne, otežaće ulazak poljoprivrednih mašina. Kako bi se izbeglo zbijanje zemljišta, treba pažljivo donositi odluke o pojedinim parametrima kao što su pritisak vazduha u pneumaticima (koje kolokvijalno nazivamo gumama traktora), trenutak ulaska u njivu, korišćenje duplih točkova, mehanizacije većeg radnog zahvata, manji broj prohoda, ali i upotreba stalnih tragova, o čemu smo razgovarali sa dr.sc. Željkom Baračem.

Tokom kretanja mašina po proizvodnoj površini dolazi do zbijanja zemljišta koje rezultira smanjenjem volumena pora u njemu pri čemu se smanjuje vodovazdušni režim, stvaraju se nepovoljni uslovi za razvoj biljke što dovodi do smanjenja roda i drugih posledica. Zbijanje zemljišta uzrokuje pokretanje točkova traktora, a zavisi od, kako u knjizi "Eksploatacija poljoprivrednih mašina" piše Brkić i sar. (2005.), njegovog granulometrijskog sastava, vlažnosti, normalnog opterećenja vozila, tangentnih opterećenja pogonskih točkova, veličini dodirne površine, rasporeda pritiska unutar dodirne površine i načina iskorišćavanja i stanja zemljišta. Dakle, veliku ulogu na zbijenost koja se meri penetrometrom ima pritisak vazduha u pneumaticima.

Smanjiti pritisak kada se radi u polju

"Pritisak vazduha u pneumatiku nema direktan uticaj na formiranje dubine otiska", kaže Barač pojasnivši da se ukupni pritisak sastoji od pritiska vazduha u pneumatiku i pritiska nastalog usled elastičnosti gume. Intenzitet porasta ili opadanja njegovog uticaja na dubinu otiska zavisi od konstrukcijskih parametara pneumatika i mehaničkim parametrima podloge. Dalje, kaže kako radni pritisak vazduha u pneumatiku zavisi od vrste podloge.

"Pri kretanju po tvrdoj podlozi, kao što je put, pritisak je veći, a tokom rada na mekoj trebalo bi da bude manji. Proizvođači same mašine propisuju koji pritisak vazduha treba biti u pneumaticima pri radu ili vožnji po putu. U slučaju da se toga ne pridržavate, doći će do lošijeg iskorišćavanja njihovih karakteristika, bržeg trošenja ili oštećenja kao i povećane potrošnje goriva", upozorava ovaj stručnjak za održavanje, popravke, eksploataciju i ergonomiju poljoprivrednih mašina.

"Kada je pritisak manji, površina gazišta je veća, a s većim pritiskom u pneumatiku, ona postaje manja", pojašnjava dodajući da na putu on mora da bude veći (skladno preporukama proizvođača), jer bi se u protivnom gume više trošile i bila bi veća potrošnja goriva.

"Takođe, kod pojedinih agrotehničkih operacija treba primenjivati dupliranje točkova čime se povećava kontaktna površina pneumatika s tlom što rezultira smanjenjem njihovog opterećenja, budući da je manji specifični pritisak točkova na zemljište".

Isplati se uložiti u regulator pritiska

Pitamo ga, koje su koristi od ugradnje regulatora pritiska i isplati li se uložiti u njega.

"Mišljenja sam da se isplati i da je on najbolje rešenje. Sve više prestižnih brendova traktora ugrađuju na točkove regulator koji konstantno meri pritisak", kaže i dodaje da svaki proizvođač daje uputstvo o rukovanju i propisuje koji pritisak treba biti u pneumaticima te se toga treba pridržavati.

"Sama poljoprivredna tehnika jako mnogo košta. Svi novi traktori su jako skupi, a traktorista više nije samo traktorista. On danas mora biti pilot, jako dobro osposobljen da bi njime upravljao. Retki su danas oni koji nisu značajno opremljeni elektronikom i hidraulikom", navodi i podseća da je zato vrlo bitno pridržavati se smernica za rukovanje i održavanje proizvođača za određenu mašinu jer samo na taj način možemo optimalno upotrebiti mehanizaciju uz minimalne troškove.

Upotreba stalnih tragova

Barač napominje da je takođe vrlo bitno za smanjenje zbijanja zemljišta primena stalnih tragova u proizvodnji određene kulture.

"Stalni tragovi se formiraju na proizvodnoj površini s ciljem da se sredstva poljoprivredne mehanizacije pri obavljanju različitih tehnoloških operacija kreću uvek po istim."

U tom kontekstu zaključuje da su prema Brkiću i sar. (2005.) mere za smanjenje zbijanja zemljišta održavanje njegove dobre strukture i sprečavanje zbijenosti; povećanje nosivosti pritiska; obrada primerena razvoju korena i biljke kao i ona u najpovoljnijem trenutku kao i prelaz sa duboke intenzivne obrade na redukovanu.