Žitarice u Banatu
30.04.2017. 11:00

Pregledi pšenice i ječma

Kontinuirani pregledi pšenica i ječma u Banatu pokazali su prisustvo rđe i sive pegavosti lista na pšenici i ramulariozne pegavosti i sočivaste pegavosti lista na ječmu.

Foto: Jasna Bajšanski

1.822

133

U regionu srednjeg Banata setva ozimih strnih žita obavljena je u periodu od početka oktobra, u redovnim rokovima setve, pa sve do kraja novembra, odnosno kasnim rokovima setve. Razlog razvučenog setvenog perioda je nemogućnost ulaska u parcele usled obilnih padavina u pomenutom periodu.

Prognozno-izveštajna služba pri Poljoprivredno-stručnoj službi Zrenjanin od setve do sadašnjeg trenutka radi kontinuirane preglede pšenice i ječma.

Optimalan rok, zdrava pšenica

Od prisutnih simptoma bolesti, PIS Zrenjanin registrovao je sivu pegavost lista čiji prouzrokovač je Septoria tritici i rđu, koju izaziva Puccinia spp. u niskom procentu Simptomi pepelnice koju prouzrokuje Erysiphe graminis, nisu registrovani, rekla je dipl.ing. zaštite bilja Snežana Parađenović. Ona podseća i na sledeće:

"Tokom poslednje dekade decembra, kao i tokom celog januara, usledio je dugi, izuzetno sušan i hladan period. To je doprinelo zaustavljanju razvoja pšenica (fenološka faza razvoja) i dalje pojave simptoma bolesti. Pregledima ozime pšenice obavljenim 27. i 28. februara registrovana je fenološka faza bokorenja sa razvijenim jednim do dva sekundarna stabla, BBCH 21-22, sa intenzivnijem porastom lisne mase i jače razvijenim korenom. Na osnovu kontinuiranih pregleda, možemo zaključiti da se kondicija useva popravlja".

Kod pšenica iz kasnih rokova setve došlo je do izmrzavanja useva, na nekim parcelama i do potpunog propadanja. Tokom marta nastavljen je period bez padavina, te tako nije bilo uslova za spratovno širenje bolesti na pšenicama koje su u tom periodu bile u fazi jednog-dva razvijena kolenca, BBCH skala 31-32.

"S obzirom na to da prag štetnosti nije postignut, fungicidni tretman u ozimim pšenicama se za sad ne preporučuje", kaže Parađenović.

Zbog fitopatogenih gljiva, ječmu treba tretman

Pregledom ozimog ječma na većem broju lokaliteta u srednjobanatskom okrugu u zimskom periodu, tačnije tokom novembra i decembra, registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma, čiji je prouzrokovač Pyrenophora teres, i to u nižem intenzitetu napada.

U zimski period ječam je ušao u fazu intenzinog bokorenja. Zatim je usledio period izuzetno niskih temperatura, koji je zaustavio biljke ječma u daljem rastu i razvoju, kao što je bio slučaj i kod pšenica.Takođe i bolesti tipa pegavosti su u tom periodu bile zaustavlje.

"Vizuelnim pregledima zdravstvenog stanja ječma 11. aprila i to sorti NS 565, Nonius i Rudnik registrovano je prisustvo Ramularia collo-cygni - prouzrokovač ramulariozne pegavosti i Rhynchosporium secalis koja je uzročnik sočivaste pegavosti. Prisustvo patogena je na nivou epidemijskog praga i tada RC Zrenjanin daje signal za tretman, koji je neophodno sprovesti jednim od registrovanih fungicida", objašnjava sagovornica.

Preporuke fungicidnih tretmana ječma na području ovog regiona, a od strane PIS-a Zrenjanin, je upotreba Duett ultra (epoksikonazol + tiofanat-metil) u količini od 0,4 do 0,6 litara po hektaru ili Antre plus (tebukonazol + tiofanat-metil). Potrebna količina je 1,5 litra po hektaru.

Foto: Jasna Bajšanski

Tagovi

Srednjobanatski okrug Pregledi pšenica Setve Optimalni rokovi Fazi bokorenja Sekundarna stabla Kasni rokovi setve Simptomi bolesti PIS PSS Zrenjanin Siva pegavost lista Rđa Pepelnica Snežana Parađenović Kondicija useva Intenzivni porast

Autorka

Jasna Bajšanski

Više [+]

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

INTERREG projekat Hrvatska-Srbija: AI rešenja za otporniju i rodniju pšenicu
1

Izdvojen oglas

BioPlug - mikrobiološki preparat za razgradnju žetvenih ostataka

KLUB

Stanko Nekić
pre 2 nedelje

KAKO POSADITI ORAH ?

Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.
I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Dobar izbor položaja
Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima.
Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre.
Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu.
Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini.

Sadnja oprašivača
Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača.
Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti.
Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

KAKO POSADITI ORAH ?
 
 Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini. 
 I pored povoljnih zemljišnih uslova proizvodnja oraha u našoj zemlji ne zadovoljava domaće potrebe. Klimatski uslovi jesu ograničavajući faktor, naročito pozni prolećni mrazevi, ali to možemo umanjiti dobrim izborom položaja. Uvoz nije opravdan, jer postoje velike mogućnosti za povećanje proizvodnje. 
 
 Dobar izbor položaja
 Prilikom podizanja plantaže oraha posebnu pažnju treba posvetiti izboru mesta, odnosno ekspoziciji. Orah treba gajiti na položajima koji su u toku celog dana izloženi suncu. Može da uspeva do 600, čak i više metara nadmorske visine, a optimalna je 400. Na većim nadmorskim visinama i u hladnijim predelima i treba ga saditi na južnim, jugoistočnim i istočnim položajima. 
 Neophodno je pre podizanja voćnjaka u nekom kraju dobro upoznati klimu. Ako klimatski uslovi ne odgovaraju pojedinim sortama oraha, nastupaju velike promene u trajanju i toku faza vegetacije, što se odražava na prinos i kvalitet plodova.
 Kada je u pitanju zemljište prednost treba dati dubokim, rastresitim, umerene vlažnosti, neutralne ili slabo alkalne reakcije - (pH 7-7,5). Može se saditi i na peskovitim i kamenitim, ali pod uslovom da su dovoljno duboka i propustljiva i da se pravilno đubre. 
 Mesta u kojima bi moglo doći do zadržavanja površinskih voda i zabarivanja treba poravnati ili postaviti drenaže. Preporučuje se i podrivanje zemljišta na 70 do 80 centimetara. Posle ovakve obrade treba rasturiti organsko i mineralno đubrivo, a potom ih uneti u zemljište oranjem na oko 50 centimetara.
 Jamići za sadnju se kopaju pomoću traktorskih burgija na dubinu od 50 centimetara i isto tolikog prečnika. One moraju biti većih dimenzija ukoliko će se u njih dodavati đubriva. Za pojedinačne voćke, drvorede, pošumljavanje, okućničko gajenje i na manjim površinama, odnosno sadnju na nepripremljenom zemljištu, prečnik jame treba da bude 100, a dubina 50-60 centimetara, da bi se stimulisao rast korena u širinu. 
 Radi povećanja ekonomičnosti proizvodnje u zasadima oraha mogu da se sade međukulture poput kajsije i breskve. Ako je međukultura kajsija dužina redova, odnosno parcele treba da bude 200, a širina 300-400 metara. Poželjno je da njihov pravac bude sever-jug, što je pogodno ako se kao međukultura gaji i neka druga špalirska voćna vrsta. Ako se orah gaji u čistoj kulturi i sadi se u temena jednakostraničnog trougla, a formira kotlasta kruna, što je najčešći slučaj, pravac redova nema značaja i određuje se samo na osnovu konfiguracije terena. Međutim, ukoliko se gaji u kvadratnom rasporedu, dobar razmak za kalemljeni orah iznosi 9 x 9 m, a obrada je u oba pravca.
 Za podizanje zasada oraha najčešće se koriste kalemljene sadnice visine 190 do 200 centimetara, s korenom od tri do pet žila. Prvi rod one daju u drugoj ili trećoj godini. 
 
 Sadnja oprašivača
 Rastojanje između sadnica zavisi od plodnosti zemljišta, predviđene agrotehnike, bujnosti sorte i podloge... Za dobar rod oraha u zasadu mora biti dovoljno oprašivača koji su pravilno raspoređeni. Obično se sade jedna ili dve glavne sorte i dve, a bolje je da budu tri sorte oprašivača, pod uslovom da se radi o združenom zasadu oraha i kajsije ili breskve. U protivnom dovoljna je jedna glavna sorta i dva oprašivača. 
 Prilikom izbora sorti oprašivača mora se voditi računa da kvalitetan polen bude obezbeđen u toku celog perioda cvetanja glavnih sorti. 
 Neke od značajnijih sorata oraha za našu zemlju su: Tisa, Šejnovo, Srem, Šampion, Rasna, Gajzenhajm 139 i Jupiter.
 
 Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije 
 Rezime: Za podizanje zasada oraha (Juglans regia L.) najčešće se koriste kalemljene sadnice koje prvi rod daju u drugoj ili trećoj godini.

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo