Prepolovljen rod suncokreta povećava cenu

U srednjem Banatu suncokret se žanje punom parom, a prema rečima Dragana Kleuta, predsednika Udruženja poljoprivrednika Banata, prinos je umanjen za 40 do 50 odsto. Na zemljištima lošijeg kvaliteta, poput onih u atarima Knićanina, Aradca, Stajićeva i drugih sela, ovaj procenat je i veći. Poljoprivrednici ne znaju da li ih više muči rod ili otkupna cena.

Akonta cena 35 i 36 dinara

Prve količine su predate bez jasno definisane otkupne cene. Domaći prerađivači nudili su između 30 i 33 dinara za kilogram. Ali, tržište se veoma brzo pokrenulo ka 35 i 36 dinara. Ova cena važi kao akontna, odnosno najniža otkupna za proizvođače.

"Na početku žetve neki otkupljivači su izašli sa otkupnom cenom od 30 dinara za kilogram. To je ravno katastrofi, jer je sada prosečan rod tona po katastraskom jutru. To je 30.000 dinara bruto prihod. Mi nemamo da pokrijemo ni zakup zemljišta i seme, a kamoli agrotehničke mere. Troškovi proizvodnje na iznajmljenom zemljištu su automatski viši za cenu zakupa. Početna cena na licitaciji za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta bila je 23.000 dinara po hektaru. U privatnim zakupima, odnosno arendi, ljudi plaćaju, po meni, nerealan zakup od 200 do 250 evra po katastarskom jutru. Ove godine rod ne pokriva samu cenu zakupa. Ako se uzme da je za seme izdvojeno u proseku 80 evra po katastarskom jutru, a tu su i đubrivo, nafta za obradu i primenu zaštitnih mera, hemija, prihod od svake kulture bi trebao da bude 70.000 dinara po jutru. Sa ovakvim prinosom suncokreta, njegova minimalna otkupna cena bi trebala da bude 45 dinara za kilogram", objašnjava Kleut.

Na cenu će uticati i inostrano tržište

Na otkupnu cenu svakako će uticati i potražnja inostranog tržišta, pre svega BiH, Mađarske, a verovatno i Hrvatske.

"I prošle, kao i prethodnih godina, uljare su izašle sa dogovornom cenom. Imali smo situaciju da je otkupljivač iz Bosne kilogram suncokreta plaćao 46 dinara. Mi poljoprivrednici smo probali svoju robu da izvezemo, ali uvek se na carini tražio papir više. S druge strane, pojedine uljare su isti taj suncokret izvozile bez problema. A pričamo o slobodnom tržištu. Na taj način zadržana je cena na 36 dinara. Po meni je prvobitna ovogodišnja avansna cena od 30 dinara zapravo ispipavanje tržišta, da se vidi kako će poljoprivrednici da reaguju. Stalno se govori da ova uljarica nije berzanska roba. Ali, to nije tačno. Svuda u svetu ona ima svoju cenu na berzi. Recimo, u Italiji trenutna cena je negde oko 375 evra po toni", kaže naš sagovornik.

To je razlog zbog kojeg poljoprivrednici očekuju povećanje avansne cene od sada 300 evra za tonu za bar još 75 evra. Domaće uljara o ovome se još ne izjašnjavaju.

"Ako prerađivači žele da sarađuju sa poljoprivrednicima, moraju da izađu sa cenom koju misle da plate, pa da mi vidimo da li ćemo svoju robu da im prodamo ili nećemo. Jedino mi u poljoprivredi ne možemo da kažemo koliko košta naš proizvod, već ga određuje kupac. To nije normalno. Svaki proizvođač, od metli do automobila, kada proizvede robu kaže koliko to košta, jer ima troškove proizvodnje na osnovu kojih kalkuliše svoju zaradu. A mi ovde imamo situaciju da nešto proizvedemo, neko nam uzme robu i kaže koliko on misli da treba da plati. Normalno da mi onda ne možemo da pokrijemo ni troškove proizvodnje, niti da ulažemo u neki dalji razvitak poljoprivrede. A mi smo u ovom delu Evrope najveći proizvođači suncokreta, i po površinama i po količini, posebno srednji i južni Banat", napominje predsedni Udruženja poljoprivrednika Banata.

Zrno je sitno i lagano, a vlaga iznosi od 7% do 11%

Izvoznici imaju konkretne uslove

Izvoznici suncokreta izašli su sa konkretnim uslovima i prvom cenom koja je slična prošlogodišnjoj. Kompanija "Konzul" silosi u Zrenjaninu, kilogram suncokreta avansno plaća 36 dinara.

"Opredelili smo se da minimalna garantovana cena za primarne proizvođače bude 36 dinara za kilogram. Manja cena od ove neće biti, a isplata se vrši odmah, u roku od 48 sati. Ako se do 30. septembra formira neka veća cena, radićemo doplatu do te sume", kaže Jovan Bulatović.

Prinos i kvalitet lošiji na državnim njivama

Ovogodišnji rod naše najrasprostranjenije uljarice je sitan i lagan, a procenat vlage je od 7 do 11. Oko 30% robe ima vlagu od 11 do 13 procenata.

Poljoprivrednici dodaju da je rod umanjen, jer biljke nisu uspele da naliju svako zrno u glavici, pa ima dosta praznih i šturih zrna. Ovo se posebno odnosi na suncokret koji se žanje na državnim njivama.

"Na suncokretu su urađene sve agrotehničke mere na vreme i kvalitetno, koliko god smo imali uslova da uđemo u posed zemljišta, pogotovo u državnu zemlju, koju smo već treću godinu dobili u decembru, kada je organizovana licitacija. Zemljište smo obrađivali u januaru i odlično smo uradili posao, posebno kada se uzme u obzir vreme kada smo radove počeli. Uloženo je dosta novca, ali nismo imali sreću sa vremenskim uslovima, jer usev nije dobio kišu", zaključuje Dragan Kleut.

Foto: Jasna Bajšanski