Primena herbicida nakon setve kukuruza: Kako?

Za postizanje visokih prinosa kukuruza neophodno je pored svih agrotehičkih mera blagovremeno obaviti i suzbijanje nepoželjnih biljnih vrsta, tačnije korova. Svake godine se kod proizvođača javlja ista dilema u kojoj fazi razvoja biljke i koji preparat primeniti. Da li je to momenat posle setve, a pre nicanja gajene biljke ili ipak treba sačekati da korovi niknu?

Diplomirani inženjer zaštite bilja i savetodavac u poljoprivrednoj stručnoj službi u Pirotu Zoran Panajotović ističe da za suzbijanje korova u kukuruzu postoji širok spektar herbicida, ali je od velikog značaja znati koja korovska vrsta predstavlja problem i kako je suzbiti. 

"Gaji se kao širokoredni usev čiji međuredni prostor naseljavaju mnoge uskolisne i širokolisne štetne vrste, naročito u početnim fazama njegovog razvoja. Tada treba odreagovati i sprečiti rast korova, a to se može postići isključivo primenom zemljišnih herbicida koji se koriste posle setve, a pre nicanja kukuruza i za čije delovanje je potrebna određena količina vlage u zemljištu", kaže ovaj stručnak.

"Prednosti primene zemljišnih herbicida podrazumevaju sprečavaje nicanja uskolisnih i širokolisnih korova iz semena, jednostavni su za primenu, ne zavise od razvoja kukuruza i korovskih vrsta, nema fitotoksičnosti i dovoljan je samo jedan prohod prskalicom", ističe Panajotović i dodaje da ovi preparati neće delovati ukoliko je proleće suvo, bez padavina, upravo zbog toga što je za njihovo delovanje potrebna vlaga. U tom slučaju primenjuju se herbicidi koji se usvajaju preko korena, ali i preko lista i to nakon nicanja i ratarske biljke i korova.

Sa tretmanom se ne sme čekati

Prema rečima našeg sagovornika nakon nicanja kukuruza i korova za suzbijanje štetnih biljaka mogu da se koriste različiti preparati koji odgovaraju određenoj fenofazi gajene kulture, ali i drugih nepoželjnih vrsta. Međutim, ukoliko nastupi period bez padavina, nicanje korova je razvučeno, a sa tretmanom se ne sme čekati, jer herbicidi imaju ograničenja do koje fenofaze se mogu primeniti. 

U tom slučaju, ako čekamo da svi korovi izniknu, desiće se da nam neke korovske vrste od njih prerastu, pa je suzbijanje otežano. Ni kišni period takođe nije poželjan, jer se zaštita useva može zakomplikovati. Razvoj generativnih organa kod kukuruza je moment kada završavamo sa primenom herbicida, u suprotnom može doći do smanjenja prinosa.

Važan je plodored 

Inženjer ratarstva Branislav Cukić iz Barande - banatske opštine Opovo, kaže da na svom gazdinstvu uzgaja kukuruz na površini od 50 hektara kao i da je u proizvodnji ovog prosolikog žita izuzetno važan plodored, baš zbog nepoželjnih biljaka koje gajenoj biljci oduzimaju hranu i vodu, utičući tako na rast i razvoj, ali i na prinos. 

"Monokultura nikako nije poželjna upravo zbog korova. Do sada nisam imao problema ni sa jednom korovskom vrstom zbog pravovremene primene herbicida i to u fazi trećeg lista. Tretman se obavlja preparatom koji sadrži dve aktivne materije, izoksaflutol i tienkarbazon-metil koji deluju tako što ih korovi usvajaju korenom i listom i tada dolazi do njihovog postepenog  uvenuća i na kraju odumiranja", kaže inženjer ratarstva.

"Ovaj preparat sadrži i protektant koji sprečava pojavu fitotoksičnosti kod kukuruza. Uništava čak oko osamdeset pet korovskih vrsta, između ostalih, divlji sirak, ambroziju, štir i mnoge druge, ali i zaustavlja porast višegodišnjih korova poput palamide i poponca. Ima produženo dejstvo čak do dva meseca i odlično deluje kada se javljaju padavine na svakih 10 dana", kaže Cukić i dodaje da je drugi preparat koji primenjuje u fazi tri lista na bazi florasulama i 2,4-D-2-etilheksilestra i primenjuje ga najviše zbog pojave samoniklog suncokreta.