Prinosi pšenice u granicama proseka

U Pomoravlju, Resavi i Levču žetva pšenice je u punom jeku. Do sada je požnjeveno 15.000 hektara, prinosi su oko 5 t/ha. Kako tvrde kombajneri, a prenose Novosti, prinosi su različiti od njive do njive. Kod onih koji su ulagali u prihranu i zaštitu oni iznose oko 5 tona. Prema njihovim rečima problem zadaju i velike vrućine jer retko ko u tom kraju ima kombajne s klima uređajima.

U Pećincima požnjeveno 1.700 ha

Visoke temperature, ne prijaju kombajnerima, ali je zahvaljujući njima u proteklih nekoliko dana došlo do naglog sazrevanja pšenice, ozimog ječma i uljane. To je zahuktalo žetvu na teritoriji opštine Pećinci. Kako prenosi Dnevnik, u tamošnjem Odseku za poljoprivredu ističu da je od ukupno 7.800 ha posejane pšenice, ona skiniuta na 1.700 hektara.

Prinos 20% manji nego u 2016. godini

Direktor "Žitounije" Zdravko Šijatović, porcenjuje da će prinos biti u nivou desetogodišnjeg proseka i iznosiće oko 4 t/ha. To je kako kaže za 20% manje u odnosu na lane kada su prinosi bili rekordni. Šijatović naglašava da je kvalitet pšenice Bačkoj izuzetan jer sadrži 13-14% proteina, odnosno 27-28% posto glutena.

I u Sremu manji prinos

Prema rečima Zorana Martinovića iz PSS "Sremska Mitrovica", na teritoriji Srema žetva je ubrzana jer vreme pogoduje žeteocima. Međutim, kako ističe on očekuje se nešto manji prinos u odnosu na prošlu godinu, naročito kod kasnije posejane pšenice. Martinović procenjuje da će žetva u Sremu biti završena u prvoj dekadi jula.

Cena pšenice dovoljna za pokrivanje dela troškova

Rod ozime pšenice je na teritoriji banatskih opština: Pančevo, Alibunar, Kovin i Opovao kreće se na nivou višegodišnjeg proseka. Kako napominju stručnjaci, a prenosi RTV, prinos varira, ali nije loš kada se u obzir uzme zakasnela setva. Ipak, ratari se i ove godine žale da će cena pšenice biti dovoljna samo za pokrivanje dela troškova proizvodnje.

Garalejić: Setva kasnila na 70% površina

Od ukupno 21.000 ha, koliko je posejano jesenas, pšenica je požnjevena sa oko 5.200 ha. Prosečan rod iznosi oko 5,7 t/ha, a to je u granicama višegodišnjeg proseka. Šef savetodavne službe Instituta "Tamiš" Bogdan Garalejić tvrdi da su ove sezone imali zakasnelu setvu na 70% površina. To je uticalo na nicanje i bokorenje, a deo pšenice nekih 10-12%, praktično je nikao u proleće, krajem februara. Zbog toga će i prinosi biti sigurno manji od očekivanih.

Solidan prinos samo pokriva troškove ulaganja

Garalejić naglašava da je povoljna okolnost to što ove godine bolesti u pšenici nisu bile izražene. On dodaje da su i poljoprivrednici toga svesni, pa uprkos solidnim prinosima nisu zadovoljni jer s prinosima od 4 t/ha faktički samo pokrivaju ono što su uložil, a to ne ostavlja prostor ni za kakvu zaradu.

Može li se od pšenice zaraditi?

Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela, napominje da u troškove nisu uračunati ni mehanizacija i rad već samo ono što su ulagali seljaci su to i izvukli kroz prinos izvukli. On je podsetio na to da su lane sejali kvalitetno (deklarisano) seme, dva puta tretirali useve fungicidima, a tri puta je išla prihrana pšenice.

Izvor: Novosti, Dnevnik, RTV

Foto: Nancy Witthuhn's photostream / Flickr

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor