• Srednji Banat
  • 24.03.2016. 08:00

Prolećna setva donosi nova zaduženja

Kalendarsko proleće je počelo, optimalni rokovi za setvu se primakli, a srednjobanatski ratari još uvek računaju kako da zaseju svoje njive. Kažu da će 90 osto njih ovaj posao obaviti preko zemljoradničkih zadruga ili kooperacija uz finansijska zaduženja. Novca nema, subvencije su izostale, nema ni regresiranog goriva - biće ovo jako skupa setva, kažu Banaćani.

  • 352
  • 125
  • 0

Zemljoradničke zadruge i kooperacije u srednjem Banatu koje se bave nabavkom i prodajom repromaterijala za prolećnu setvu kažu da je interesovanje poljoprivrednika iznenađujuće malo za ovo doba godine. Kako navode, glavni razlog je nedostatak novca.

Kukuruz i suncokret - 90 odsto na zaduženje

Slobodan Ćurčin, poljoprivrednik iz Zrenjanina, obrađuje 140 katastarskih jutara zemlje. Pšenicu je jesenas zasejao na 40 katastarskih jutara, za kukuruz je rezervisao 80, a kako kaže, nakon pauze od nekoliko godina, ovog proleća će opet sejati suncokret i to na 20 katastarskih jutara. Izračunao je koliko mu je potrebno repromaterijala za prolećnu setvu, ali koliko će ga ona koštati još uvek precizno ne zna.

"Prolećnu setvu će 90 odsto primarnih proizvođača finansirati na zaduženje. To je jedini način, jer su poljoprivrednici ostali bez novca. Subvencije za biljnu proizvodnju su nam bukvalno ukinute. Sve mere koje je ministarstvo poljoprivrede donelo, uključujući i izostanak regresiranog goriva, predstavljaju veliki šok za domaći agrar. Ne treba zaboraviti da je u zemljama u okruženju dizel jeftiniji nego kod nas, kao i repromaterijal, ali zato su cene žitarica niže. Izgleda da imamo svetske cene kada govorimo o nabavci, a srpske cene naših proizvoda. Ja konkretno još uvek imam manje količine kukuruza na lageru. Sada sam na gubitku za oko 20 odsto, jer se jesenas ova žitarica prodavala po ceni od 18 dinara za kilogram, a sada on košta 15,50 dinara. Ovome treba dodati i troškove sušenja i skladištenja što naš gubitak dodatno povećava. To znači da će ova setve biti jako skupa jer će se ratari oslanjati na paritete ili finansijska zaduženja", kaže Ćurčin.

Ovaj proizvođač inpute za prolećnu setvu nabavlja preko zemljoradničkih zadruga iz Zrenjanina i iz Novog Bečeja. I ako one nude semensku robu pridržavajući se cenovne skale po kojoj je cena semena najniža u februaru i u martu, Ćurčin kaže da nije u mogućnosti sada da kupi repromaterijal jer nema dovoljno novca. Primoran je da troškove setve otplaćuje u oktobru nakon skidanja useva, što je i najskuplja varijanta. Kao i većina njegovih kolega i Slobodan je već opterećen kreditnim zaduženjem. Kako bi povećao provršine koje obrađuje on je podigao kredit za kupovinu zemljišta, otplaćuje ga na šestomesečne rate, a banci duguje još 20.000 evra.

Štednja na svakom koraku

Slobodanov kolega Slavko Vukov, takođe iz Zrenjanina, naručio je seme kukuruza i suncokreta preko ZZ "Zrenjanin". Opredelio se za strana semena. Pionir kada je reč o kukuruzu i Syngentino seme suncokreta. Dobro otpuštanje vlage i veći prinosi, osnovni su razlozi za ovakav odabir.

"Koristim priliku da seme nabavim po ceni koja je za oko 10 odsto niža sada. Mora se kalkulisati na sve strane jer postoje bitne razlike u cenama u zavisnosti od toga kada se repromaterijal nabavlja. Primera radi, tona veštačkog đubriva sada košta 350 evra, a ako se ono plaća na jesen od useva, za istu količinu treba izdvojiti 400 evra. Sasvim je izvesno da će ratari ove godine štedeti na đubrivu. Manje će se trošiti ili će potpuno izostati mešano, a usevi će po svoj prilici dobiti samo azotno đubrivo, ureu. Ne treba ni govoriti koliko izostanak regresiranog goriva poskupljuje prolećnu setvu. Ono sada košta 125 din/l, a za pripremu i setvu je potrebno 60 l/ha“, obašnjava Vukov.

I ovaj poljoprivrednik otplaćuje bankarski kredit. Pretprošle godine podigao je subvencionisani dinarski kredit u visini od 48.000 evra i kupio nov traktor jačine 100 konjskih snaga. Rok otplate kredita je tri godine uz kamatnu stopu od šest odsto. Svakih šest meseci otplaćuje ratu u visini od 830.000 dinara.

"U ovo ulaganje sam ušao kako bi osavremenio i pojeftinio svoju proizvodnju. Međutim, kod nas je sve lutrija. Pad cena žitarica mi jako otežava otplatu kredita, o agrarnim merama donetim ove godine ne treba više ni govoriti, sve je jasno. Odlučio sam da ovog proleća zasejem suncokret. Ali, već sada postoje najave da će njegova otkupna cena biti do 30 dinara za kilogram. To je poražavajuće", kaže Vukov.

Repromaterijala ima dovoljno, ratari još kalkulišu

ZZ "Zrenjanin" nabavila je dovoljne količine i semena i đubriva. Ali, zadrugari i kooperanti kao da još uvek razmišljaju šta će i kako će ovog proleća.

"Imamo dovoljne količine semena kukuruza i suncokreta. Ove dve kulture su inače i najtraženije. Nemamo seme prolećnog ječma niti šećerne repe. Ova semena nismo ni nabavljali jer ni jedan od 65 zadrugara i 150 kooperanata nije zainteresovan za setvu slatkog korena. Tako je već bezmalo celu deceniju, praktično od kad ne postoji zrenjaninska šećerana. Statistika pokazuje i da su proizvođači sa kojima mi sarađujemo zainteresovani gotovo isključivo za strana semena. Razlog je što ona lakše otpuštaju vlagu, a došlo je vreme da se kukuruz više ne drži u ambarima, već se žanje i odmah lageruje u silose. Sada i naši domaći hibridi imaju ta svojstva, ali valda se navike teško menjaju. Snabdeli smo se i dovoljnim količinama veštačkog đubriva. Cena uree je 41,80 din/kg kod gotovinskog plaćanja, ali ako se uzima na zaduženje onda je 385 evra po toni", kaže Vasa Banč agronom u ZZ Zrenjanin.

Inače cene svog repromaterijala koji se kupuje preko zemljoradničkih zadruga ili kooperacija izražene su u evrima i vezane su za ovu valutu. Isplata repromaterijala uzetog na zaduženje vrši se u dinarima ali po kursu evra na dan plaćanja.

Kratkoročni krediti sa subvencionisanom kamatom

Zrenjaninska lokalna samouprava najavljuje da je iz agrarnog budžeta za ovu godinu izdvojila sredstva za subvencionisanje kamata bankarskih kredita namenjenih za prolećnu setvu. Visina kamatnih stopa ovih kratkoročnih kredita namenjenih poljoprivrednicima je 11 odsto, a Grad Zrenjanin će subvencionisati 10 odsto kamate. Kako kažu u lokalnoj samoupravi, očekuje se još samo saglasnost resornog ministarstva i ova mera pomoći moći će da zaživi i u praksi.


Foto prilog


Tagovi

Srednji Banat Prolećna setva Zaduženja Zemljoradničke zadruge Kooperacije Subvencije Biljna proizvodnja Regresirano gorivo Pionir Syngenta Veštačko đubrivo Azotno đubrivo Urea Vasa Banč Kratkoročni krediti Subvencionisane kamate


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi