Protiv glodara kombinacijom mera i dozvoljenim hemijskim sredstvima

Kako smo i pisali, glodari nam haraju njivama i prave ogromnu štetu. 

Vreme bez velikih količina padavina i visoke prosečne temperature pogoduju nijhovom širenju, pa stručnjaci savetuju proizvođačima da obilaze svoje parcele (lucerišta, voćnjake, ozime žitarice, uljanu repicu ) i prate pojavu ovih štetočina.

"Potrebno je, gde god to moguće kombinovati mehaničke, biološke i hemijske mjere suzbijanja. Velika većina tih mera prihvatljiva je za manje površine", napominje stručna savetnica, ing. zaštite bilja, Jadranka Berić iz hrvatske Uprave za stručnu podršku razvoju poljoprivrede.

Kombinacija mera suzbijanja

Mehaničke mere, pojašnjava, znače korišćenje mišolovki, ultrazvučnih rasterivača, tunel mišolovki i slično, a biološke obuhvataju korist od prirodnih neprijatelja: lisice, kune, zmije, grabljivice, mačke, psi, ptice (na parcelama postavljati stubove za ptice grabljivice).

Od hemijskih mera tu su preparati na bazi cink fosfida.

"Reč je o sredstvima čija se primena treba strogo sprovoditi prema pisanim uputstvima proizvođača, jer može biti vrlo otrovno za ptice i sisare i ne sme doći u kontakt sa biljkama. Obavezno je korišćenje zaštitne opreme kod rukovanja ovim sredstvom za zaštitu bilja", upozorava. 

Glodari haraju njivama, suzbijanju pomaže dubinska obrada zemljišta

Od glodara, podseća, na poljoprivrednim površinama najčešće štete čine poljska voluharica (Microtus arvalis P.), vodena voluharica (Arvicola amphibius L./terrestris), prugasti poljski miš (Apodemus agrarius P.) i šumski miš (Apodemus sylvaticus).

Brojnost ovih štetočina potrebno je pratiti tokom cele godine, a na parcelama se prati prisutnost "aktivnih rupa“ i to tako da se nogom zatvore i drugi dan obavi pregled. Otvorene rupe su, kaže, znak aktivnosti ovih štetočina i mogu poslužiti za postavljanje trenutno dostupnih rodenticida na tržištu.

Prag štetnosti za poljskog miša i voluharicu je 10 do 50 aktivnih rupa.

Kako navodi Prognozno-izveštajna slžba zaštite bilja, ukoliko se ukaže potreba za primenom rodenticida, nakon njihove primene u aktivne rupe iste treba zatrpati. I najmanje nestručno izveden zahvat prilikom suzbijanja glodara može imati dugoročne i nesagledive posledice za čoveka i sve životinjske vrste koje nisu cilj suzbijanja.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor